Pustite me praznih priča: meni treba zagrljaj, rakija i burek!
Nedavno sam čula razgovor dveju devojaka na ulici. Ton i frekvencija su bili toliko jaki da nije bilo potrebe za prisluškivanjem. Jedna je upravo ostala bez posla i žali se drugoj: "Dobila sam otkaz pred svima. Ne znam kako ću i šta ću, kako ću platiti račune i kredit..." Druga je sluša klimajući glavom i izgovara gotovo naučnofantastične rečenice: "Draga, želim da validiraš svoje trenutno stanje. Tvoj unutrašnji sistem nije usklađen sa tvojom autentičnošću. Otkaz je samo odraz tvoje energije. Jesi li probala da manifestuješ novi posao ili nenadani prihod kroz zahvalnost?“ Auuu breee, pa to nije bio razgovor dve prijateljice; to je bio seminar iz korporativne psihologije uživo. Gledam ih i mislim se: "Ženo, zagrli je, pozovi je na rakiju ili joj daj čokoladu, mani je zahvalnosti i ekspanzije, valjda vidiš da je očajna." Nama fali sve, a pre svega ljudskost Neverovatno je koliko smo zalutali i gde smo završili. Danas svi imamo "doktorat" iz ...