Priča o bogatstvu koje se ne vidi
Danas sam svedočila trenutku koji je stao u nekoliko sekundi na kasi, a ispričao mi je priču o čitavom jednom društvu. U prodavnici u kojoj je bilo svega nekoliko ljudi od kojih nas troje za kasom, bio je i čovek oskudno obučen i vidno umoran rekla bih od života. I nekako iz čista mira, ali i iz ljudske topline, devojka koja je bila iza njega ponudila je da plati njegov račun. Ono što je za nju bilo verovatno vrlo neprijatno iznenađenje jeste da je on to ljubazno odbio, izvadio je svoj zgužvani novac iz džepa, platio račun i sa istom toplom ljubaznošću zahvalio joj se i izašao napolje. To tiho dostojanstveno "Ne hvala" koje je izgovorio odjeknulo je jače od bilo čega što sam do tada čula, i moram da priznam, otvorilo mi je prozor u jedan zaboravljeni svet u kome je ponos vredniji od novca. Mi, kao što i sami znate živimo u materijalističkom vremenu, pa sve što nam se nađe na putu, bilo da je to postupak, stvar pa čak i čovek, merimo isključivo ...