Jednostavno Dovoljno

Jeste li čuli za dert? Ne, nije to nova turska serija na Netflixu, a nije ni dijeta u kojoj jedeš samo koštunjavo voće i gledaš u sunce. To je ono što... pa, najlakše rečeno, to je ono kad ti se duša malo skupi, ali ti nije do doktora, nego do tišine. ​U selu u kome sam provodila leta, ljudi su znali da kažu: "Pusti ga, uhvatio ga neki dert, mutna mu voda u očima." ​Često se setim tih septembarskih popodneva u vinogradu, bere se grožđe, sunce prži, leđa pucaju, a prašina se lepi za kožu. I onda, kad se gajbe slože, sedne se pod onu staru vinjagu i natoči se ono pravo, domaće vino što rezi, odjednom, usred tog žagora već umornih ljudi, neko bi samo ućutao. Zagledao bi se u onaj neobran red loze ili u brda u daljini, uzdahnuo onako "iz petnih žila" i samo pustio da taj gutljaj vina isprati neku unutrašnju muku. ​Niko ga nije pitao: "Šta ti je? Jesi li u burnout-u?" . Znali su – čovek dertuje. Puste ga da iščami tu svoju tugu ili misao, i to je bio deo higije...

Pre nekog vremena čula sam jedan komentar koji je apsolutna dijagnoza čoveka danas: " Bolje gladan u originalu, nego sit u kopiji" . Neko bi se nasmejao jer je stvarno dovitljiv, međutim stvarnost u kojoj živimo više je nego alarmantna. ​Verovatno da ste i vi primetili kako neki ljudi nose logotipe toliko velike da bi komotno mogli da naplaćuju zakupni prostor? Jasno nam je svima, da decenijama već nismo samo potrošači, već dobrovoljni (i neplaćeni) radnici u marketingu multinacionalnih kompanija. ​Za razliku od nas ljudi su nekada nosili odeću da im ne bi bilo hladno. Pre smo se pitali: "Hoće li me ovo ugrejati?", a danas se pitamo: "Hoće li ovo poslati pravu poruku mom šefu ili onoj devojci, momku iz osnovne koje nismo videli deset godina?". ​Nekada je vuneni džemper bio uspeh jer te ne bocka previše, dok danas majica bez vidljivog logotipa deluje kao da si u programu zaštite svedoka. Neverovatno je to što smo spremni da jedemo paštetu narednih mesec dan...