Jednostavno Dovoljno

Ne znam da li gledate "Državni posao", ali ja ne propuštam. Iako je reč o TV satiri, meni svaki put pažnju privuku upravo one situacije i rečenice koje svi mi proživljavamo svakodnevno. Kroz ta tri lika i njihove reakcije na svet, mi zapravo vidimo sve naše odbrambene mehanizme. ​Sigurna sam da svi imamo taj jedan trenutak u danu kada nam neko prodaje maglu, a iz dubine naše duše izlazi istina. Kod Dragana, to nije psovka – već rečenica: Nemoj zajebavati?! Ta rečenica je  puna neverice i blagog gađenja, koju svako od nas izgovara kada ne može da veruje koliku glupost upravo čuje. ​I upravo je to naš filter za realnost, jer u svetu u kome neko stalno pokušava da nas "vrti oko malog prsta", ta rečenica postavlja granicu. To je glas čoveka koji samo želi da dočeka kraj radnog vremena i da ga niko ne gnjavi nebulozama. ​Za razliku od ove, postoje u našim životima i situacije koje nisu za direktan okršaj, i tada na scenu stupa drugačija strategija upakovana u rečenicu: K...

Nedavno sam čula podatak koji me je ostavio bez teksta: obična krempita, jedna jedina kocka u restoranu, košta 680 dinara. Moja prva reakcija bila je ona narodska:  "Pa dok je ovaca, biće i šišanj", ali  odmah sam se zapitala – kako smo bre došli do toga i šta nam se to prodaje?  ​Verovatno da i sami znate da kada platite kolač 680 dinara, vi ne plaćate samo namirnice od kojih je kolač napravljen. Vi plaćate to što konobar hoda kao da nosi Nobelovu nagradu za mir, dok vam donosi tanjir veličine satelitske antene na kome se skvrčilo to jedno parče najobičnije krempite, koju imate pravo da je uslikate, da tagujete restoran i kao nagradu za taj poduhvat dobijete lajkove.​  ​Meni je od te cene ipak zanimljivije u celoj priči profil ljudi koji bez ustezanja daju ovoliki novac za nešto što je ustvari vrlo dostupno. Često su to isti oni koji besomučno jure popuste po prodavnicama da bi uštedeli 20 dinara na prašku za veš ili prepešače pola grada jer su čuli da je šećer na a...