Strategija običnog čoveka:
Ne znam da li gledate "Državni posao", ali ja ne propuštam. Iako je reč o TV satiri, meni svaki put pažnju privuku upravo one situacije i rečenice koje svi mi proživljavamo svakodnevno. Kroz ta tri lika i njihove reakcije na svet, mi zapravo vidimo sve naše odbrambene mehanizme.
Sigurna sam da svi imamo taj jedan trenutak u danu kada nam neko prodaje maglu, a iz dubine naše duše izlazi istina. Kod Dragana, to nije psovka – već rečenica: Nemoj zajebavati?!
Ta rečenica je puna neverice i blagog gađenja, koju svako od nas izgovara kada ne može da veruje koliku glupost upravo čuje.
I upravo je to naš filter za realnost, jer u svetu u kome neko stalno pokušava da nas "vrti oko malog prsta", ta rečenica postavlja granicu. To je glas čoveka koji samo želi da dočeka kraj radnog vremena i da ga niko ne gnjavi nebulozama.
Za razliku od ove, postoje u našim životima i situacije koje nisu za direktan okršaj, i tada na scenu stupa drugačija strategija upakovana u rečenicu: Kažem ja njemu u sebi. Čvarkov to izgovara kao neku svoju supermoć. Znate već, to je ona situacija kad te neko pritisne, a ti se povučeš u svoj svet jer znaš da je sagovornik kako on to objašnjava - moralni pigmej kojem se ne isplati objašnjavati.
E baš to je naša najveća balkanska odbrambena strategija – unutrašnji monolog. Setite se samo, koliko puta ste šefu klimali glavom dok ste mu u mislima psovali sve po spisku? To je naš lek za preživljavanje, jer nekako se lakše zaspi kad znaš da si mu "rekao svoje".
I na kraju imamo onaj krik nemoći koji svi osetimo kad pokušamo da uvedemo neki red u opšti haos pa nesvesno izgovorimo:Ali nemojte, molim vas! Boškić je onaj koji veruje u sistem, dok sedi preko puta onih koji taj sistem doručkuju uz burek i paštetu.
On je slika svih nas koji smo negde došli puni znanja i ideala, pa nas je sačekala realnost da nam objasni kako se stvari zapravo rade. Njegovo iščuđavanje je zapravo naša želja da budemo moderni i normalni u svetu koji to najčešće nije.
E upravo je ta kancelarija je naša slika i prilika, je u njoj nema velike filozofije, samo tri načina da preguraš dan i ostaneš normalan.
Prvi je da sve što nas guši odjebemo i to glasno, jer život je prekratak da trpiš baš svaku budalaštinu koja ti stane na put. Drugi je da ćutimo pametno i to je način da dobijemo bitku u svojoj glavi, a da sačuvamo živce i pustimo ostale da misle da su pobedili. I na kraju treći, da se iskreno čudimo, jer onaj ko prestane da se čudi ovom haosu, taj je zvanično postao deo njega.
Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Odjebi glasno, ćuti pametno, čudi se iskreno."
Коментари
Постави коментар