Sloboda da kažem: Odjebite!
Nedavno mi je na Redditu jedna osoba napisala u komentaru kako ona nikada ne bi ni otvorila tekst na Bloggeru, jer je to, zaboga, prevaziđena platforma. I znate šta? Potpuno je u pravu. Blogger nije moderan, nije "glamurozan" i nema taj ispeglani sjaj platformi koje vam danas prodaju maglu.
I odmah da vam kažem, ovaj tekst je namenjen svima koji veruju da je forma bitnija od sadržaja i da je nešto vredno samo ako je ultra moderno i agresivno plasirano. Jer, ako neko težinu nečije reči meri po dizajnu sajta, što se mene tiče – slobodno može da odjebe odavde i produži dalje.
Na moj blog ne dolaze površni ljudi, već oni koji znaju ko su i koji ne traže digitalnu kozmetiku, već suštinu.
Ako ste još uvek tu... da nastavim?
Godine provedene u javnom poslu naučile su me da izlaganje reči uvek donosi komentare, i to je deo igre koji odavno poznajem. Ali ovde postoji jedna bitna razlika koju moderni kritičari gube iz vida: niko vas nije vukao za rukav da dođete. Ja nisam došla kod vas, vi ste došli kod mene.
Stvarno se zapitam ponekad, ako je ovo mesto tako "prevaziđeno", "staromodno" ili estetski neprihvatljivo u poređenju sa fensi sajtovima – šta ćete onda uopšte ovde? Zašto čitate?
Vidite, ja svoju slobodu ne kupujem klikovima i mene iskreno - tako jako boli ku*ac (evo vam cenzura kad ste već tako fini) šta prosečan prolaznik misli o meni ili mom izboru platforme.
I da se odmah razumemo, ovo nije kukanje, niti uvod u neko izvinjenje. Nema ništa jadnije od pisca koji se izvinjava jer je nekoga "uvredio". Jer ako nekoga vređa moja direktnost... problem nije u mom tekstu.
Ako se nekome ne sviđa, vrata su širom otvorena...
Mislim bre, pa pogledajte ovaj blog. Nema nadrkanog sajta, nema jebenih reklama koje vam iskaču da vam uvale nepotrebne gluposti. Što znači da sam ovde (na besplatnom Bloggeru) jer me savršeno zabole da se šminkam za tuđe oči.
Ovo nije prodavnica gde je neko "cenjeni kupac" kome moram da titram. Ovo je moj digitalni prostor.
Ako nekome, nekome od vas... smeta font, psovka, ako nekome smeta što ne ličim na one ispeglane, sterilne blogerke – to je vaš problem, ne moj. Ja ne zarađujem na vama, pa mi zato ne dugujete ništa, a ja vama dugujem još manje.
Moja platforma je "prevaziđena" samo onima koji ne vide dalje od ambalaže.
U redu, znam da je odavno internet postao mesto gde se živi od klikova, ali stvarni svet funkcioniše drugačije. U njemu leđa pucaju od rada, ruke su umorne od stvarnog truda. Tamo su prioriteti jasni.
Da je cilj mog pisanja bio da mi plaća račune, reči bi bile upakovane u poltronske fraze i pisane po diktatu trendova ili stranaka. Ali pošto moji računi ne zavise od tuđeg mišljenja, ostaje ono najvrednije: potpuna sloboda da se stvari nazovu pravim imenom, pa makar to značilo i reći nekome da odjebe.
Za mene je pisanje ventil, a ne poza. Ako je ton oštar, to je zato što je život takav, a ako padne psovka, to je zato što situacija nekad ne zaslužuje ništa gospodskije.
I da na kraju još jednom ponovim: Mene tako jako boli kurac šta neko misli o meni, mojim tekstovima i o mom blogu!
Ko zna... možda je baš ova činjenica najmoćnija stvar koju ćete danas pročitati, a koja može da pomogne da i vi odjebete sve što vas sputava, guši i primorava da budete ono što niste i to samo zato da biste se uklopili u nečiji tuđi, ispeglani kalup.
Autorka: (R.Č.) Biljana Rizvić Čarapić
Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Sloboda je kad te niko ne može kupiti formom."
Коментари
Постави коментар