Bolje gladan u originalu, nego sit u kopiji

Pre nekog vremena čula sam jedan komentar koji je apsolutna dijagnoza čoveka danas: "Bolje gladan u originalu, nego sit u kopiji". Neko bi se nasmejao jer je stvarno dovitljiv, međutim stvarnost u kojoj živimo više je nego alarmantna.

​Verovatno da ste i vi primetili kako neki ljudi nose logotipe toliko velike da bi komotno mogli da naplaćuju zakupni prostor? Živimo u eri gde nismo samo potrošači, već dobrovoljni (i neplaćeni) radnici u marketingu multinacionalnih kompanija.

​Od funkcije do provokacije

​Nekada su ljudi nosili odeću da im ne bi bilo hladno, a danas je nose da drugima ne bi bilo svejedno. Pre smo se pitali: "Hoće li me ovo ugrejati?", a danas se pitamo: "Hoće li ovo poslati pravu poruku mom šefu ili onoj devojci, momku iz osnovne koje nismo videli deset godina?".

​Nekada je vuneni džemper bio uspeh jer te ne bocka previše, dok danas majica bez vidljivog logotipa deluje kao da si u programu zaštite svedoka.

Neverovatno je to što smo spremni da jedemo paštetu narednih mesec dana, ali na nogama moraju biti patike koje vrište "uspeh".

U svetu gde je etiketa postala važnija od etike, brend je postao naša emocionalna proteza. Ipak, ako bolje pogledamo, svi mi na različite načine tretiramo statusne simbole.

"Mađioničari" (Nemaju skoro ništa, ali imaju brend). 

Ovo je kategorija koja prkosi zakonima fizike i ekonomije. Oni uspevaju da prežive mesec na kafi i vazduhu, ali na nogama nose patike koje vrede kao nečija plata. Njihov status je poput kule od karata – stabilan je samo do prvog jačeg vetra ili prve rate kredita.

"Paunovi" (Imaju, kupuju i misle da su bogovi)

Oni su hodajući katalozi aktuelnih kolekcija. Veruju da brend dodaje vrednost njihovoj ličnosti i bez skupe odeće se osećaju potpuno izgubljeno. 

"Duhovi" (Imaju, ne kupuju, znaju ko su)

Ovo je najređa i najinteresantnija grupa. To su ljudi koji su egzistencijalno u plusu; imaju dovoljno da kupe sve što im se nudi, pa i mnogo više od toga, ali ih viđate u običnim majicama. Dok se drugi trude da izgledaju bogato, oni se trude da ostanu neprimećeni.

Skupa maska za siromaštvo

Najveći simbol našeg doba je telefon od 1.500 evra (a i više) u džepu osobe koja nema 1.500 dinara za dopunu ili, još gore, za doručak.

​Kupujemo uređaj koji može da navodi rakete na Mars, a koristimo ga da uslikamo espreso (koji smo jedva platili) kako bismo dokazali svetu da živimo "high life". 

​Ali da se ne zavaravamo – nismo se mi tek tako probudili jednog jutra sa neodoljivom željom za logotipom od tri plate. Čitava industrija, vredna milijarde, decenijama pažljivo proučava naše strahove i nesigurnosti.

​Marketing nas je "dresirao" da verujemo kako je sreća uvek u sledećoj kupovini. Namerno smo uvučeni u trku u kojoj žrtvujemo finansijsku sigurnost jer nam je budućnost predaleko.

​Kako da se vratimo potrebama?

​U svemu ovome postoji nešto  duboko ljudsko: želja da budemo viđeni, prihvaćeni i vrednovani. Svi mi to negde, javno ili potajno, želimo. Problem nastaje kada dopustimo da nam želje zamene potrebe.

​Potrebno je da vratimo stvarima njihovu osnovnu, "dosadnu" namenu.

​Telefon je tu da komuniciramo, a ne da nam podiže rejting. Odeća služi da nam bude udobno i da nas ne privede komunalna policija jer smo goli. Majica je pamuk, a ne lična karta. Auto znači prevoz od tačke A do tačke B. Ako je ispravan i bezbedan, on je pobedio u igri života.

​Istinska zrelost je trenutak kada prestanete da kupujete stvari koje vam ne trebaju.

​I da me ne shvatite pogrešno, nije ovde poruka da bacimo sve što ima logo. Naprotiv, govorimo o slobodi da obučemo majicu od 500 dinara i da se osećamo kao kraljevi sveta, jer znamo da našu vrednost ne određuje brend na grudima, već ono što nosimo u njima.​

R.Č

Preporuka: Pustite me praznih priča: meni treba zagrljaj, rakija i burek!

---

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Budite svoji. To je jedini brend koji nikada ne izlazi iz mode, a potpuno je besplatan."