​Greh zvani "Meni je dobro"

U moru svakakvih komentara koje sam do sada čula na razne teme, jedan mi je posebno zaparao uši. Pre neki dan mi je poznanik, onako usput i potpuno ozbiljan, rekao da je moje gledanje filmova i serija uveče "loše ulaganje vremena". Zamisli ti to – loše ulaganje vremena. Kao da ništa više na ovom svetu ne sme da se uradi čisto onako, iz ćefa, a da neko ne pokuša da izračuna koliki je tu profit.

​Stvarno smo došli do toga da treba da se pravdamo jer ne planiramo da postanemo milioneri do petka. Danas, ako kažeš da ti je život sasvim okej – onako, običan, sa klasičnim poslom i vikendom koji služi za spavanje – ljudi te gledaju sa sažaljenjem. Kao da si priznao da imaš neku neizlečivu bolest, a ne da si prosto normalan.

​Tiranija "lidera" i hladne vode

​Svi su odjednom postali neki lideri, vizionari i "svestrani stručnjaci". Ako ne ustaješ u četiri ujutru da skačeš u hladnu reku ili ne pišeš dnevnik zahvalnosti dok doručkuješ semenke, automatski si otpisan. Postalo je sramota nemati "tezgu sa strane". Ako voliš da popravljaš kola ili praviš kolače, odmah te spopadnu: "A što ne otvoriš servis?" ili "Što to ne prodaješ preko Instagrama?".

​Gde vidiš sebe za pet godina?

​Najjači su oni sa onim čuvenim korporativnim pitanjem: "Gde vidiš sebe za pet godina?".

– Brate, vidim se u sofi, ispijam kafu i tamanim čips uz neki dobar maraton, dok mi je jedini pravi posao da pronađem daljinski u jastucima. Samo se nadam da će do tada izbaciti i neki novi ukus čipsa, čisto da osvežim tu svoju "karijeru".

​Zar je stvarno toliki greh nemati plan za osvajanje sveta? Moj plan za pet godina je da mi glava, srce i kolena i dalje rade i da ne moram da podižem kredit za registraciju kola. Ako to uspem, ja sam za sebe gazda sveta.

​Unikatni ljudi sa istim frazama

​Izgleda da je danas najteže biti "običan". Svi se polomiše da budu unikatni, a na kraju svi pričaju iste fraze i jure iste pare koje posle troše na lekove za smirenje. 

I dok oni jure 'najbolju verziju sebe' (koju verovatno niko nikada nije sreo), mi ostali možemo na miru da pojedemo pošten ručak i odspavamo partiju. 

​Možda ovaj moj život ne izgleda kao reklama sa Instagrama, ali barem ne glumim u njoj i ne moram nikome ništa da dokazujem.

Napomena: Ovaj tekst ne promoviše lenjost, niti manjak ambicije, već pravo na običan život bez griže savesti. Cilj nije odustajanje od napretka, već odustajanje od sulude trke u kojoj je jedina nagrada hronični umor.

R.Č.

Preporuka: Tajna presavijenog novca

---

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Moj život, moja pravila, moj mir – i novi ukus čipsa. To je sasvim dovoljno."