​Greh zvani "Meni je dobro"

U moru svakakvih komentara koje sam do sada čula na razne teme, jedan mi je posebno zaparao uši. Pre neki dan mi je poznanik, onako usput i potpuno ozbiljan, rekao da je moje gledanje filmova i serija uveče "loše ulaganje vremena". Zamisli ti to – loše ulaganje vremena. Pa kao da ništa više na ovom svetu ne sme da se uradi čisto onako, iz ćefa, a da neko ne pokuša da izračuna koliki je tu profit.

​Stvarno smo došli do toga da treba da se pravdamo jer ne planiramo da postanemo milioneri do petka, jer ako kažeš da ti je život sasvim okej onako običan, sa klasičnim poslom i vikendom koji služi za spavanje, ljudi te gledaju sa sažaljenjem. Kao da si priznao da imaš neku neizlečivu bolest, a ne da si prosto normalan.

​Svi su odjednom postali neki lideri, vizionari i "svestrani stručnjaci". Ako ne ustaješ u četiri ujutru da skačeš u hladnu reku ili ne pišeš dnevnik zahvalnosti dok doručkuješ semenke, automatski si otpisan. Postalo je sramota nemati "tezgu sa strane" jer ako voliš da popravljaš kola ili praviš kolače, odmah te spopadnu pitanjima: "A što ne otvoriš servis?" ili "Što to ne prodaješ preko Instagrama?".

​Meni su ipak najjači su oni sa onim čuvenim korporativnim pitanjem: "Gde vidiš sebe za pet godina?".

– Brate, vidim se u sofi, ispijam kafu i tamanim čips uz neki dobar maraton, dok mi je jedini pravi posao da pronađem daljinski u jastucima. Samo se nadam da će do tada izbaciti i neki novi ukus čipsa, čisto da osvežim tu svoju "karijeru".

​Ne mogu a da se ne zapitam da li je stvarno toliki greh nemati plan za osvajanje sveta? Evo recimo moj plan za pet godina je da mi glava, srce i kolena i dalje rade i da ne moram da podižem kredit za registraciju kola, a ako  to uspem, ja sam za sebe gazda sveta.

​Sve mi se više čini  da je danas najteže biti "običan". Verovatno da i sami vidite da su se svi nešto polomili da budu unikatni, a na kraju svi pričaju iste fraze i jure iste pare koje posle troše na lekove za smirenje. 

I dok oni jure 'najbolju verziju sebe' , koju verovatno niko nikada nije sreo, mi ostali možemo na miru da pojedemo pošten ručak i odspavamo partiju na toj istoj sofi i to dok traje film.

R.Č.

Preporuka: Tajna presavijenog novca

---

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Moj život, moja pravila, moj mir – i novi ukus čipsa. To je sasvim dovoljno."