Rečenica koja menja sve

-

Stari pergament papir na drvenom stolu sa elegantnim mastilom ispisanim tekstom na srpskom: 'Iskreno, baš me briga!'. Pored papira se nalaze starinsko pero, mastionica i crveni pečatni vosak, prizivajući atmosferu klasičnih romana i bezvremenskog stava

Možda će vam delovati čudno ali ja često rešenja tražim u starim knjigama, i još češće u serijama i filmovima , jer kao što i sami znate , ljudi se ne menjaju, samo su nam razlozi za probleme postali drugačiji ili ih zovemo drugim imenima.

Ako ste ikada čitali, a verujem da jeste, onaj  kultni klasik Margaret Mičel ili bar jednom odgledali one sate filmske magije zvane "Prohujalo s vihorom", onda znate tačno o čemu pričam. Ali ako slučajno niste nađite vremena i pogledajte to čudo, čisto da vidite odakle potiču sve ove lekcije o kul stavu koje nam danas prodaju raznorazni ljudi po društvenim mrežama, kao preskupi kurs ličnog razvoja. Moje mišljenje je da je sve je to prepisano od onih koji su tu školu prošli prirodno, onako usput kako je život donosio i sreće i nesreće. 

Glavni lik,  knjige i filma koji sam spomenula, ​Ret Batler je na kraju svih svojih pokušaja da popravi nešto što je nepopravljivo, uradio najpametniju stvar i rekao: Iskreno, draga moja, baš me briga!

​I to je to. To je savet zlata vredan, jer nekada je najbolje da prosto okrenemo leđa i pustimo da se stvari reše bez našeg  mešanja.

Glavna junakinja Skarlet je znala da se ne vredi boriti sa problemima naročito na kraju dana i u ponoć, a njena krilatica je Misliću o tome sutra! Ona je znala da će ujutru imati više snage i da će pola tih drama koje nas trenutno razapinju i opterećuju, do tada prosto ispariti same od sebe. Ne kaže se džabe da je jutro pametnije od večeri. 

​I da, Skarlet i Ret nisu bili gurui, oni su bili preživeli, a preživeli znaju da se snaga čuva za bitke koje se mogu dobiti, dok se ostale prosto puste da prohuje s vihorom.

Kao što i sami znate, od nas očekuje da rešimo svaki problem istog sekunda, da  trčimo da popravimo svaku i to najčešće najgluplju sitnicu , trošeći energiju na stvar koje sutra niko neće pamtiti, pa ni mi. Zato je možda bolje da zaboravimo na sve te moderne priručnike ali i skupe seminare o tome kako da živimo, jer su lekcije o pravom stavu ispisane mnogo pre nas i mi to nekako sve već znamo. Uostalom Sutra je novi dan!

R.Č.

Preporuka:Integritet nije vrlina. To je kičma

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Neke bitke dobiješ tako što se uopšte ne pojaviš na njima."


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Da vam DETE 90-ih kaže istinu o našim "veselim" godinama

-
Слика
Na ovom mestu obično slavimo mir i jednostavnost. Ipak, da bismo danas živeli u miru sa sobom , moramo biti pošteni prema onome što smo ostavili iza sebe.  Zato danas ne pišem o laganim temama za dušu, već o gorkom ukusu prošlosti koji nam se ponovo servira u šarenom pakovanju. ​Poslednjih dana gledam bilborde po gradu i najave koncerata koji vrište o "Detetu devedesetih" i "veselim devedesetim" i ne mogu da sakrijem nevericu. Za svakoga ko je te godine zaista proživeo, taj naziv je gorka ironija i šamar u lice sećanju na vreme koje je bilo sve, samo ne veselo. ​Naziv "vesele devedesete" je možda najuspešnija laž koju je estrada ikada prodala. Muzika tog vremena nije bila proizvod radosti, već agresivna anestezija, jer dok su se sa zvučnika orili stihovi o dijamantima i brzim kolima, naša stvarnost bila je brutalna. ​Dok su "zvezde" pevale o luksuzu, mi smo u kilometarskim redovima čekali litar mleka, stežući u rukama novac koji je inflacija j...
Прикажи све

Jeste li čuli za DERT? (Lek koji se živi)

-
Слика
Jeste li čuli za dert? Ne, nije to nova turska serija na Netflixu, a nije ni dijeta u kojoj jedeš samo koštunjavo voće i gledaš u sunce. To je ono što... pa, najlakše rečeno, to je ono kad ti se duša malo skupi, ali ti nije do doktora, nego do tišine. ​U selu u kome sam provodila leta, ljudi su znali da kažu: "Pusti ga, uhvatio ga neki dert, mutna mu voda u očima." ​Često se setim tih septembarskih popodneva u vinogradu, bere se grožđe, sunce prži, leđa pucaju, a prašina se lepi za kožu. I onda, kad se gajbe slože, sedne se pod onu staru vinjagu i natoči se ono pravo, domaće vino što rezi, odjednom, usred tog žagora već umornih ljudi, neko bi samo ućutao. Zagledao bi se u onaj neobran red loze ili u brda u daljini, uzdahnuo onako "iz petnih žila" i samo pustio da taj gutljaj vina isprati neku unutrašnju muku. ​Niko ga nije pitao: "Šta ti je? Jesi li u burnout-u?" . Znali su – čovek dertuje. Puste ga da iščami tu svoju tugu ili misao, i to je bio deo higije...
Прикажи све

Sloboda da kažem: Odjebite!

-
Слика
Nedavno mi je na Redditu jedna osoba napisala u komentaru kako ona nikada ne bi ni otvorila tekst na Bloggeru, jer je to, zaboga, prevaziđena platforma. I znate šta? Potpuno je u pravu. Blogger nije moderan, nije "glamurozan" i nema taj ispeglani sjaj platformi koje vam danas prodaju maglu. Ali on je ličan. ​I odmah da vam kažem, ovaj tekst je namenjen svima koji veruju da je forma bitnija od sadržaja i da je nešto vredno samo ako je ultra moderno i agresivno plasirano. Jer, ako neko težinu nečije reči meri po dizajnu sajta, što se mene tiče – slobodno može da odjebe odavde i produži dalje. ​Na moj blog ne dolaze površni ljudi, već oni koji znaju ko su i koji ne traže digitalnu kozmetiku, već suštinu. ​Ako ste još uvek tu... da nastavim? ​Godine provedene u javnom poslu naučile su me da izlaganje reči uvek donosi komentare, i to je deo igre koji odavno poznajem. Ali ovde postoji jedna bitna razlika koju moderni kritičari gube iz vida: niko vas nije vukao za rukav da dođete. J...
Прикажи све