"Mogao sam" – Najskuplja balkanska laž

Da se "mogao sam" broji kao valuta, Balkan bi bio centar svetske ekonomije. Svi smo mi potencijalni milijarderi, fitnes modeli i nobelovci, samo što nas je uvek nešto sitno omelo.

​Svi mi imamo onaj jedan "istorijski trenutak" u glavi. Onu raskrsnicu gde je pre deset godina trebalo da skrenemo desno, a mi smo produžili pravo jer je tamo bio kiosk s pljeskavicama. I danas, dok sedimo u kuhinji koja plače za krečenjem, palamudimo: "Eh, da sam tada prihvatio onaj posao ili kupio onaj plac u Borči... gde bi mi kraj bio?".

​"Mogao sam" kao majka svih promašaja i najdraža droga

​Ali zašto nam je ta rečenica tako draga? Zato što je ona besplatna ulaznica za klub uspešnih, u kojem ne moraš da pokažeš rezultat. Dok god izgovaraš "mogao sam", ti si u svojoj glavi heroj koji je samo imao lošu sreću.

​"Mogao sam" nas greje bolje od rakije jer nas oslobađa odgovornosti.

​To je kao da sedimo u kafani i pričamo o tome kako smo mogli da budemo vrhunski fudbaleri, dok nam stomaci lagano prekrivaju kaiš na pantalonama.

​Realnost je malo surovija

​Ono što nismo uradili, zapravo nismo ni mogli. Tačka. Jer da smo stvarno mogli – uradili bismo. Sve ostalo je samo loš scenario za film koji niko neće snimiti.

​Život se dešava onima koji su krenuli peške kad je akumulator crkao, a ne onima koji su ostali na parkingu da psuju sudbinu.

​Umesto toga, potrebno je da priznamo sebi: "Usrao sam." Reći to naglas lekovitije je od bilo koje motivacione poruke. Tek kad priznaš promašaj, dobijaš šansu da sledeći put uradiš drugačije.

​Svi smo mi "mogli" svašta. Ali na kraju dana, vredi samo ono što smo zapravo uradili i koju smo bitku dobili. Sve ostalo je samo magla koju prodajemo sebi da nas ne bi grizlo to što smo pustili da nam život iscuri kroz prste čekajući "savršen trenutak".

​Međutim, savršen trenutak ne postoji. Postoji samo ovaj sada.

R.Č.

---

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Budi onaj koji je uradio, a ne onaj koji je 'mogao'."