Računamo dobitak, a knjižimo GUBITAK

Svi uglavnom mislimo da smo "dobri u matematici" svog života čak i mi koji baš i ne volimo matematiku. Verujemo da ćemo, ako dovoljno precizno izračunamo svaki korak, svaku kaloriju i svaki emotivni rizik, na kraju dobiti "rezultat" koji se zove sreća. 

Međutim mnogo puta nas je sam život demantovao, i pokazao da on nije neki tamo puki zbir. I da se razumemo, ovo ne kažem tek tako, jer istina je da mi se mnogo puta desilo da dok sam sabirala dobitke ili oduzimala gubitke, propustila ono što je zaista važno.

I to je samo jedan od razloga što sam se zapitala kako bi život izgledao kada bismo jednostavno prestali da kalkulišemo?

​I ne mislim ovde samo na kućni budžet, kamate ili poreze. Mislim na onaj tihi, neprekidni kalkulator u našim glavama u pozadini svakog razgovora, svakog hobija ili  svakog našeg slobodnog minuta. Onaj koji nas pita: "Da li mi se ovo isplati? Koliko vremena gubim? ili Šta dobijam zauzvrat?"

Nekako mi se čini da smo ​postali generacija koja živi u tabelama i nekakvom računu, i sve češće  znamo cenu svega, ali ne znamo  vrednost ničega. Izgubili smo sposobnost da budemo beskorisno srećni.

Kao neko ko uvek traži sličnosti i poredi stvari sa nečim što je već opisano ili se možda i stvarno dogodilo, setila sam Santjaga iz Hemingvejovog remek dela "Starac i more".

To je jedan vremešni čikica koji na svojim pecaroškim avanturama skoro nikada nije  ostvario ulov, ali je bez obzira na to svesno odlazio u ribolov i rizikovao sve, jer njegova vrednost nikada i nije bila u ulovu koji se može unovčiti, već u dostojanstvu borbe. E baš taj čudni starac nas uči da jednostavan život počinje tek kada prihvatimo da možemo dati sve od sebe a da se ipak  vratmo praznih ruku, ali  punog srca. On nije  kalkulisao  i nije  video  svoju starost kao prepreku, on je  jednostavno bio ribar.

​Kalkulacija nas nekako uvek drži u budućnosti, jer mi praktično planiramo ishod koji se možda nikada neće desiti. 

​Kada prestanemo da procenjujemo svaku priliku, naši izbori  jednostavno postaju prirodni, jer ne biramo između pet zabava na osnovu toga gde će biti bolja ekipa, već idemo tamo gde nas srce vuče. Znate kako kažu "Jedan izbor, nula stresa".

​Naravno, ne možemo potpuno ignorisati logiku, ali problem je što smo nesvesno dopustili da matematika postane jedini jezik kojim govorimo i toga se ne odričemo.

Prava istina je da se životom ne može upravljati kao firmom, ali svi smo uporni u tome. 

​Matematika je svakako važna, ali jedina bitna jednačina je ona u kojoj smo bili prisutni i svoji, bez obzira na rezultat.

​Ta razmena je jedina zarada koja je bitna i ne kaže se džabe:  Čovek je najbogatiji kada prestane da broji.

Autorka: (R.Č.) Biljana Rizvić Čarapić

Preporuka: Čovek koji je odbio 7 milijardi dolara

---

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Život se ne računa – on se živi."