Računamo dobitak, a knjižimo GUBITAK

Svi uglavnom mislimo da smo "dobri u matematici" svog života čak i mi koji baš i ne volimo matematiku. 

Verujemo da ćemo, ako dovoljno precizno izračunamo svaki korak, svaku kaloriju i svaki emotivni rizik, na kraju dobiti "rezultat" koji se zove sreća. 

Međutim mnogi puta nas je sam život demantovao, i pokazao da on nije puki zbir.

I da se razumemo, ovo ne kažem tek tako, jer istina je da mi se mnogo puta desilo da dok sam sabirala dobitke ili oduzimala gubitke, propustila ono što je zaista važno.

I to je razlog da sam se zapitala kako bi život izgledao kada bismo jednostavno prestali da kalkulišemo?

​I ne mislim ovde samo na kućni budžet, kamate ili poreze. Mislim na onaj tihi, neprekidni kalkulator u našim glavama u pozadini svakog razgovora, svakog hobija i svakog slobodnog minuta. Onaj koji nas pita: "Da li mi se ovo isplati? Koliko vremena gubim? Šta dobijam zauzvrat?"

Nekako mi se čini da smo ​postali generacija koja živi u tabelama i nekakvom računu, jer danas znamo cenu svega, a vrednost ničega.

Izgubili smo sposobnost da budemo beskorisno srećni.

Kao neko ko uvek traži sličnosti i poredi stvari sa nečim što je već opisano, setila sam Santjaga – znate onog starca iz Hemingvejevog remek-dela Starac i more?

On nije skoro nikada ostvario ulov, ali je svesno rizikovao sve. Jer njegova vrednost nikada i nije bila u ulovu koji se može unovčiti, već u dostojanstvu borbe. 

Santjago nas uči da jednostavan život počinje tamo gde prihvatimo da možemo dati sve od sebe i ipak se vratiti praznih ruku, ali punog srca. On ne kalkuliše i ne vidi svoju starost kao prepreku, on je  jednostavno ribar.

​Kalkulacija nas nekako uvek drži u budućnosti, jer mi praktično planiramo ishod koji se možda nikada neće desiti. 

​Kada prestanemo da procenjujemo svaku priliku, naši izbori  jednostavno postaju prirodni, jer ne biramo između pet zabava na osnovu toga gde će biti "bolja ekipa", već idemo tamo gde nas srce vuče. 

Znate kako kažu "Jedan izbor, nula stresa".

​Naravno, ne možemo potpuno ignorisati logiku, ali problem je što smo nesvesno dopustili da matematika postane jedini jezik kojim govorimo.

Prava istina je da se životom ne može upravljati kao firmom, ali svi smo uporni u tome. 

​Matematika je svakako važna, ali jedina bitna jednačina je ona u kojoj smo bili prisutni i svoji, bez obzira na "rezultat".

​Ta razmena je jedina "zarada" koja je bitna i ne kaže se džabe:  Čovek je najbogatiji kada prestane da broji.

R.Č.

Preporuka: Čovek koji je odbio 7 milijardi dolara

---

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Život se ne računa – on se živi."