Između hrama i Instagrama: Kad je religija postala modni trend?

-
Vera je postala "lifestyle" – uzmemo ono što nam prija, a ostalo bacimo.

Ja ponekad kad otvorim društvene mreže, ne znam da li sam ušla u crkvu, džamiju, hram ili na modnu reviju. Primetili ste i vi verovatno,  kako sve pršti od verskih simbola? Neko nosi krst veličine dlana, neko brojanice do laktova, neko se snima dok klanja, a neko ne skida narukvice sa budističkim mantrama.

​Izgleda da je postalo je skroz moderno biti duhovan, pa se prosto zapitam , da li smo stvarno postali bolji ljudi ili smo samo našli nove modne dodatke?

​Čini mi se da je postalo je  normalno da od svega uzmeš ono što ti godi u tom trenutku . Malo pravoslavne tradicije za Božić , jer je hrana super i slike su top, malo budizma jer je joga zdrava, malo astroloških znakova jer je lakše okriviti Retrogradni Merkur nego sebe. Zastrašujuće je to da smo sve vere  spakovali u isti koš i koristimo ih kao začine.

​Nekada je molitva bila najintimnija stvar na svetu, a danas kao da se ne važi ako nisi objavio "story".

U crkvi pravimo delfi pored ikone, u džamiji, slikamo  arhitekturu i tagujemo "blagosloven", a uz meditaciju obavezno ide  zalaska sunca, da svi vide koliko smo "u miru".

​Često se zapitam da li se molimo Bogu ili pratiocima na Instagramu?

​A znate šta mi je najčudnije? Kad vidim nekoga ko je "full opremljen" verskim obeležjima, a u prvoj sekundi kad mu nešto ne odgovara, spreman je da me izvređa, prevari ili me gleda sa visine.

Mislim meni je svejedno, ali ako već nosiš krst, polumesec ili Davidovu zvezdu nemoj da  ti to služi samo da bi drugima pokazao da si "ispravan", jer ako u tebi nema mrve ljubavi i razumevanja za druge, onda je to samo nakit. 

​Ja sam sigurna u to da bi vera  trebalo da bude nešto što te menja iznutra, a ne nešto što okačiš na sebe da bi te drugi prepoznali kao "svog". Prava vera, koja god ona bila, se vidi u tome kako se ponašaš kad te niko ne gleda i kako pomažeš onome od koga nemaš nikakve koristi.

​Sve ostalo po mom mišljenju  je samo moda, a moda, kao što i sami znate, prođe čim stigne sledeća sezona.

R.Č.

PROČITAJTE i TEKST: Kad maska postane lice

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Vera se živi, a ne nosi."



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Da vam DETE 90-ih kaže istinu o našim "veselim" godinama

-
Слика
Na ovom mestu obično slavimo mir i jednostavnost. Ipak, da bismo danas živeli u miru sa sobom , moramo biti pošteni prema onome što smo ostavili iza sebe.  Zato danas ne pišem o laganim temama za dušu, već o gorkom ukusu prošlosti koji nam se ponovo servira u šarenom pakovanju. ​Poslednjih dana gledam bilborde po gradu i najave koncerata koji vrište o "Detetu devedesetih" i "veselim devedesetim" i ne mogu da sakrijem nevericu. Za svakoga ko je te godine zaista proživeo, taj naziv je gorka ironija i šamar u lice sećanju na vreme koje je bilo sve, samo ne veselo. ​Naziv "vesele devedesete" je možda najuspešnija laž koju je estrada ikada prodala. Muzika tog vremena nije bila proizvod radosti, već agresivna anestezija, jer dok su se sa zvučnika orili stihovi o dijamantima i brzim kolima, naša stvarnost bila je brutalna. ​Dok su "zvezde" pevale o luksuzu, mi smo u kilometarskim redovima čekali litar mleka, stežući u rukama novac koji je inflacija j...
Прикажи све

Jeste li čuli za DERT? (Lek koji se živi)

-
Слика
Jeste li čuli za dert? Ne, nije to nova turska serija na Netflixu, a nije ni dijeta u kojoj jedeš samo koštunjavo voće i gledaš u sunce. To je ono što... pa, najlakše rečeno, to je ono kad ti se duša malo skupi, ali ti nije do doktora, nego do tišine. ​U selu u kome sam provodila leta, ljudi su znali da kažu: "Pusti ga, uhvatio ga neki dert, mutna mu voda u očima." ​Često se setim tih septembarskih popodneva u vinogradu, bere se grožđe, sunce prži, leđa pucaju, a prašina se lepi za kožu. I onda, kad se gajbe slože, sedne se pod onu staru vinjagu i natoči se ono pravo, domaće vino što rezi, odjednom, usred tog žagora već umornih ljudi, neko bi samo ućutao. Zagledao bi se u onaj neobran red loze ili u brda u daljini, uzdahnuo onako "iz petnih žila" i samo pustio da taj gutljaj vina isprati neku unutrašnju muku. ​Niko ga nije pitao: "Šta ti je? Jesi li u burnout-u?" . Znali su – čovek dertuje. Puste ga da iščami tu svoju tugu ili misao, i to je bio deo higije...
Прикажи све

Sloboda da kažem: Odjebite!

-
Слика
Nedavno mi je na Redditu jedna osoba napisala u komentaru kako ona nikada ne bi ni otvorila tekst na Bloggeru, jer je to, zaboga, prevaziđena platforma. I znate šta? Potpuno je u pravu. Blogger nije moderan, nije "glamurozan" i nema taj ispeglani sjaj platformi koje vam danas prodaju maglu. Ali on je ličan. ​I odmah da vam kažem, ovaj tekst je namenjen svima koji veruju da je forma bitnija od sadržaja i da je nešto vredno samo ako je ultra moderno i agresivno plasirano. Jer, ako neko težinu nečije reči meri po dizajnu sajta, što se mene tiče – slobodno može da odjebe odavde i produži dalje. ​Na moj blog ne dolaze površni ljudi, već oni koji znaju ko su i koji ne traže digitalnu kozmetiku, već suštinu. ​Ako ste još uvek tu... da nastavim? ​Godine provedene u javnom poslu naučile su me da izlaganje reči uvek donosi komentare, i to je deo igre koji odavno poznajem. Ali ovde postoji jedna bitna razlika koju moderni kritičari gube iz vida: niko vas nije vukao za rukav da dođete. J...
Прикажи све