Kad maska postane lice
Znate ono kada su nam stariji dok smo bili deca govorili : što se ne ugledaš malo na njega vidiš kako je on dobar i uči ili nešto slično tome. E baš to sam nedavno čula u prodavnici kada je neka baka objašnjavala unuku kako je komšija Petar baš dobro o poslušno dete.
E isto tako je i sa tom bakom koja se upljuvala objašnjavajući kakav je Petar dok je njen unuk nezainteresovano pomerao stvari poređane na polici uz samu kasu. Neverovatno je koliko je moguće da se desi da baš taj hvaljeni Petar sutra bude pokorni sluga baš ovom, danas nezainteresovanom dečaku koji je u prodavnici zauzeo nepokolebljiv stav radeći ono što ga je u tom trenutku činilo srećnim.
Znate kako kažu, postoje situacije koje ako ih odlično odglumitte mogu da vam otvore sva vrata na koja pokucate.
Zašto? Zato što ljudi ne vide vas, oni vide "funkciju" , ustvari vide ono što očekuju da vide i što se podrazumeva. Ako mi ne verujete, setite se čuvenog prevaranta koji je bez diplome glumio pilota i lekara jer je znao da ljudi veruju uniformi. Znači pakovanje je pola proizvoda, a nekad i ceo proizvod naročito danas kada je sve tako lako dostupno.
Nekada je život bio jednostavniji. Jeste možda smo morali da glumimo u nekim specijalnim prilikama kao na primer kada smo kao odlazili na rođendane čija nam se deca nisu sviđala, ali eto morali smo da budemo u njihovom društvu i da se igramo sa njima tih sat, dva vremena, samo zato što se to tražilo od nas. Mada, kada se setim i tada bih kao i danas najradije tako silno i glasno opsovala, pa me više nikada ne bi ni zvali, a boga mi ni vodili na rođendan.
Danas čini mi se glumimo i kad ne moramo i kada se od nas to ne očekuje. Nema više mame, tate ili bake koji bi nas strogo pogledali i mi bismo znali šta nam je činiti. Svesno biramo da nosimo maske i znate šta je najgore? Nosimo ih svuda, od posla do izlaska, a u poslednje vreme sve češće ih ne skidamo ni kada smo kod kuće. Jer ako nisi uvek nasmejen, zadovoljan i savršen pred svetom , osuđen si na sud okoline baš kao i ovaj dečak kojeg je baka prekoravala u sred prepune prodavnice.
Na sreću ovog dečaka, on još uvek nije odabrao glumu kao svog saveznika da preživi u svetu koji će ga iz godine u godinu sve više osuđivati. I iskreno želim mu da nikada to i ne uradi. Da nenasedne na podvalu koja oduzima sve, naročito ako maska glumatanja preuzme život i ako je ne skineš na vreme, vrlo verovatno može da sraste sa licem. Ljudi su prodali karakter. Ne verujete mi? Okrenite se oko sebe i pogledajte koliko je vaših vršnjaka ostalo isto kao kad su bili deca.
Ili , da li ste vi bar u nečemu ostali nepromenjeni? Da li u ogledalu prepoznajete osobu koja vas posmatra? Ako ne vidite to dete koje je nekada bilo nezainteresovano, isto kao i dečak sa početka ove priče, onda ste na putu da platite najvišu moguću cenu, izgubićete dostojanstvo da biste sačuvali dekor.
R.Č.
Preporuka: Danas je "ambalaža" bitnija od sadržaja
Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Skini masku pre nego što postane koža."
Коментари
Постави коментар