Danas je "ambalaža" bitnija od sadržaja (ili kako me je Pablo "ukopao")
Nedavno sam doživela savršen primer modernog sudstva – onog gde je porota tvoj internet provajder, a sudija jedan običan algoritam. Postavila sam tekst u jednu Facebook grupu. Tema zanimljiva i analitična, kvalitet dobar. Ali, problem je bio u "ambalaži". Na naslovnoj fotografiji bio je Pablo Eskobar.
I pre nego što je ijedan administrator stigao da baci pogled na prvu rečenicu, post je obrisan. Nema veze što tekst nije veličao lik i delo dotičnog gospodina, niti pozivao na uzgajanje egzotičnih biljaka u saksiji. Ambalaža je presudila.
To me je, po ko zna koji put, navelo da se zapitam: Zašto smo toliko skloni da sudimo po koricama, a da knjigu nismo ni otvorili?
Budimo realni, naš mozak radi na "štednji energije". Lakše mu je da skenira sliku i lupi etiketu nego da zapravo čita i razmišlja. Vidimo Pabla – mislimo "kriminal". Vidimo odelo – mislimo "uspeh". Vidimo tipa u trenerci u pozorištu – mislimo "pogrešio skretanje".
Problem je što smo u eri brzog skrolovanja postali zavisni od tog prvog utiska. Ako nam se "pakovanje" ne svidi u prve tri sekunde, mi produžavamo dalje. Kvalitet je postao kao skriveno blago – moraš baš da se potrudiš da ga nađeš, a ko danas ima vremena za kopanje?
Znate ono kako svi mi volimo da kažemo kako nam je bitna "unutrašnja lepota", ali hajde da ne lažemo sami sebe. Kupujemo vino jer je etiketa "umetnička", a unutra često dobijemo nešto što liči na sirće. Kliknemo na bombastičan naslov, iako znamo da je tekst verovatno prazna glupost, a odbijemo genijalan tekst jer nam se ne sviđa faca na slici.
Marketing stručnjaci trljaju ruke jer znaju da smo vizuelna bića. Ali, dugoročno, to je kao da kupiš prelep auto koji nema motor. Izgleda sjajno na parkingu, ali te nigde neće odvesti.
Da sam umesto Pabla stavila sliku korpe sa mačićima, a dalje u tekstu napisala kompletno uputstvo za pravljenje atomske bombe, verovatno bih dobila 500 lajkova i niko me ne bi obrisao. To je apsurd sveta u kom živimo.
Ponekad treba zastati, zagrebati tu sjajnu površinu i videti šta je unutra. Možda se iza "loše" ambalaže krije najbolja ideja koju ćete čuti te nedelje. A što se tiče administratora i algoritama – njima je najlakše da obrišu Pabla, jer mnogo je jednostavnije suditi nego razumeti.
Sledeći put kad vidite nešto što vam "na prvu" ne štima, dajte mu šansu. Možda vas sadržaj iznenadi, baš kao što bi vas iznenadio moj tekst... da ste stigli da ga pročitate.
R.Č.
Preporuka: Zašto je Pablo Eskobar bio najbolji "menadžer prodaje" na svetu?
Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Istina je postala luksuz koji sebi priušte samo oni koji imaju strpljenja da zagrebu površinu."
Коментари
Постави коментар