Zašto je Pablo Eskobar bio najbolji "menadžer prodaje" na svetu?

-

Svi znamo za Pabla Eskobara, čoveka koji je u isto vreme bio i najtraženiji begunac na svetu i čovek koji je, barem je tako prikazano u filmovima, često govorio: "Svi imaju cenu, važno je samo saznati kolika je!"

Na ekranu to izgleda i zvuči moćno ali da li je on bio u pravu i da li smo mi danas, u ovom svetu gde se i "dobro jutro" naplaćuje, išta drugačiji od onih koje je Pablo kupovao za šaku pesosa, su pitanja koja najčešće ostaju bez odgovora.

​Naravno da Pablo nije bio filozof, on je bio klasičan trgovac i njegova logika je bila prosta: čovek je roba, a roba može da se kupi. Danas ne moraš da budeš narkobos da bi video da ljudi menjaju uverenja i dresove brže nego što traje treptaj oka, jer čim stigne bolja ponuda, odjednom ono što je bilo "nikad" postane "pa dobro, zavisi kako gledaš".

​Znate ono kad kažemo: "Mene niko ne može da kupi!", a onda nam šef ponudi povišicu za radnu subotu, i odjednom ta subota koja je bila rezervisana za porodicu i mir , postane "idealna prilika za profesionalno usavršavanje". 

Nas danas ne kupuju samo novcem, već nas  kupuju  strahom od otkaza ili titulom "višeg saradnika za okretanje papira". 

Kako što i sami vidite suštinski, mehanizam je isti kao i kod Pabla,  i svi znamo da su ego i stomak najlakše mete.

​Ako smo gladni spremni smo da sve, a ako osetimo moć zaboravljamo da tuđu glad. 

I ovde nije stvar da je neka ponuda dobra prilika, jer mi smo ti koji određujemo šta smo spremni da prodamo ili uradimo za nešto.

To bi zapravo u stvarnom životu značilo da  ako ti ne treba  zlatna kvaka na vratima da bi se osećao bitnim, Pablova matematika tu ne radi. Ali u suprotnom, ako nam i uverenja imaju rok trajanja, Pablova matematika radi bez greške, jer jednom kad se prodaš, tempo diktira onaj ko te je kupio.

Autorka: (R.Č.) Biljana Rizvić Čarapić

Preporuka: Strategija običnog čoveka

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Budi čovek koji kvari Eskobarovu računicu."

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Da vam DETE 90-ih kaže istinu o našim "veselim" godinama

-
Слика
Na ovom mestu obično slavimo mir i jednostavnost. Ipak, da bismo danas živeli u miru sa sobom , moramo biti pošteni prema onome što smo ostavili iza sebe.  Zato danas ne pišem o laganim temama za dušu, već o gorkom ukusu prošlosti koji nam se ponovo servira u šarenom pakovanju. ​Poslednjih dana gledam bilborde po gradu i najave koncerata koji vrište o "Detetu devedesetih" i "veselim devedesetim" i ne mogu da sakrijem nevericu. Za svakoga ko je te godine zaista proživeo, taj naziv je gorka ironija i šamar u lice sećanju na vreme koje je bilo sve, samo ne veselo. ​Naziv "vesele devedesete" je možda najuspešnija laž koju je estrada ikada prodala. Muzika tog vremena nije bila proizvod radosti, već agresivna anestezija, jer dok su se sa zvučnika orili stihovi o dijamantima i brzim kolima, naša stvarnost bila je brutalna. ​Dok su "zvezde" pevale o luksuzu, mi smo u kilometarskim redovima čekali litar mleka, stežući u rukama novac koji je inflacija j...
Прикажи све

Jeste li čuli za DERT? (Lek koji se živi)

-
Слика
Jeste li čuli za dert? Ne, nije to nova turska serija na Netflixu, a nije ni dijeta u kojoj jedeš samo koštunjavo voće i gledaš u sunce. To je ono što... pa, najlakše rečeno, to je ono kad ti se duša malo skupi, ali ti nije do doktora, nego do tišine. ​U selu u kome sam provodila leta, ljudi su znali da kažu: "Pusti ga, uhvatio ga neki dert, mutna mu voda u očima." ​Često se setim tih septembarskih popodneva u vinogradu, bere se grožđe, sunce prži, leđa pucaju, a prašina se lepi za kožu. I onda, kad se gajbe slože, sedne se pod onu staru vinjagu i natoči se ono pravo, domaće vino što rezi, odjednom, usred tog žagora već umornih ljudi, neko bi samo ućutao. Zagledao bi se u onaj neobran red loze ili u brda u daljini, uzdahnuo onako "iz petnih žila" i samo pustio da taj gutljaj vina isprati neku unutrašnju muku. ​Niko ga nije pitao: "Šta ti je? Jesi li u burnout-u?" . Znali su – čovek dertuje. Puste ga da iščami tu svoju tugu ili misao, i to je bio deo higije...
Прикажи све

Sloboda da kažem: Odjebite!

-
Слика
Nedavno mi je na Redditu jedna osoba napisala u komentaru kako ona nikada ne bi ni otvorila tekst na Bloggeru, jer je to, zaboga, prevaziđena platforma. I znate šta? Potpuno je u pravu. Blogger nije moderan, nije "glamurozan" i nema taj ispeglani sjaj platformi koje vam danas prodaju maglu. Ali on je ličan. ​I odmah da vam kažem, ovaj tekst je namenjen svima koji veruju da je forma bitnija od sadržaja i da je nešto vredno samo ako je ultra moderno i agresivno plasirano. Jer, ako neko težinu nečije reči meri po dizajnu sajta, što se mene tiče – slobodno može da odjebe odavde i produži dalje. ​Na moj blog ne dolaze površni ljudi, već oni koji znaju ko su i koji ne traže digitalnu kozmetiku, već suštinu. ​Ako ste još uvek tu... da nastavim? ​Godine provedene u javnom poslu naučile su me da izlaganje reči uvek donosi komentare, i to je deo igre koji odavno poznajem. Ali ovde postoji jedna bitna razlika koju moderni kritičari gube iz vida: niko vas nije vukao za rukav da dođete. J...
Прикажи све