Kada je "biti loš" najbolji izbor?

Ako smo iskreni onda ćemo da priznamo svi mi volimo pravila bez obzira na to što znaju da guše jer ipak na neki način je dobro što su tu. Eto recimo dobro je što postoji crveno svetlo na semaforu i što uglavnom niko ne srče supu u restoranu. Međutim dešava se se da poneka pravila nemaju smisla i postanu  toliko kruta da izgube svaki smisao.

Zato ovde pričamo o onom čudnom trenutku kada ne postaješ heroj zato što pratiš pravila, već zato što ih pogaziš. Svi smo mi to bar jednom uradili.

​Sigurna sam da je većina vas čitala čuveni klasik Viktora Igoa, "Jadnici" . Ako jeste onda znate Žana Valžana, čovek je ukrao veknu hleba da nahrani gladno dete i zbog toga zaglavio na robiji skoro dve decenije. E pa u istom tom del,  imamo još jednog tipa koji se slepo drži pravila,  inspektora Žavera. Za njega je svet binaran ili si na strani zakona, ili si kriminalac, što praktično znači da nema "ali", nema konteksta, nema gladi.

​Tragedija ove priče je trenutak kada Žaver shvati da je Valžan, taj famozni "kriminalac", zapravo plemenitiji od svih onih koji pišu zakone. 

​Naravno da ja ovim tekstom ne  sugerišem da krenete u pohod na lokalnu pekaru i slično, već želim da ukažem na moralni  kompas koji smo svi negde pomalo izgubili. 

Iskreno čini mi se da su pravila ponekad  tu samo da nas testiraju i da provere hoćemo li slepo pratiti mapu čak i ako nas vodi u provaliju, ili ćemo stati, pogledati oko sebe i reći: "Čekaj, pa ovo nema smisla."

​Znam da je  mnogima od nas najlakše reći "ja samo radim svoj posao", ali  prava hrabrost leži u preuzimanju odgovornosti za sopstveno razmišljanje, jer nije dobro da se uvek se kaže "Da, šefe". Ponekad je najveća ljudskost sadržana u onom hrabrom i drskom "Ne".

I kao što svi već dobro znamo istoriju ne pišu oni koji su bespogovorno klimali glavom, već oni koji su imali hrabrosti da ostanu ljudi onda kada je sistem to zabranjivao.

Naravno da su pravila dobrodošla ali ona su tu da nam služe, a ne da nas zamene i zato je moj predlog da kada da se sledeći put nađemo pred zidom koji se zove "tako mora", da se zapitamo: da li to nalaže zakon, ili naša ljudskost?

Jer, vekna hleba s početka ove priče nije bila samo krađa, bila je to lekcija koja nas i danas podseća da se najteži ispiti se ne polažu pred komisijom drugih ili presudom, već pred odrazom sebe u ogledalu.

Autorka: (R.Č.) Biljana Rizvić Čarapić

Preporuka:Jebe mi se baš i za vašu firmu i strategiju, a i logo vam je sranje

---

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Budite pravedni, a ne poslušnici."