Koliko nas košta tuđe 'Bravo!'?

-

Poslednjih nekoliko godina, kalendar mi je postao predvidljiv, i gotovo svakog meseca tu se nađe neki poziv za 18. ili 50. rođendan, jer smo generacijski ušli u isti ciklični krug – deca nam postaju ljudi a mi postajemo bolno svesni prolaznosti.

​A svaki od tih rođendana, ustvari način na koji se organizuju, sve više i više su  pretvorili intimne proslave u javne nastupe, znate ono skupa, brojčana veselja od kojih se više umorite nego što im se radujemo.

I veruj te mi da se vrlo često zapitam: šta mi to slavimo? Da li slavimo to što su deca porasla i postala odgovorna ili želimo da pokažemo svetu da smo "uspeli" kao roditelji?

​Jooj a kod 50. rođendana...da li slavimo pola veka mudrosti ili trijumf preživljavanja u svetu gde mnogi naši vršnjaci nisu stigli do te cifre? 

​Prosto mi je postalo neverovatno da smo postali društvo koje ne ume da obeleži trenutak ako ga ne pretvori u spektakl.

​Nedavno sam pročitala neki članak u kome je navedeno da posečna proslava u Srbiji danas košta između 3.000 i 7.000 evra, i to ona bez mnogo razbacivanja, žive muzike i dekoracija. I znate šta je najstrašnije, mnogi taj lažni sjaj proslava otplaćuju mesecima, neki i godinama.

To su meniji, haljine, frizur, baloni, nekakve  dimne bombe ili sta već,  fotografi, video zapisi, govori, torte na tri sprat, vožnje kočijama, sankama, limuzinama, na jednom rečju - strašno. Scenario koji vas ostavlja bez pameti .

Dobar broj slavljenika kaže da mora da se ispoštuje red, a drugi opet kažu - pa svi tako. Pa šta? Pa šta ako drugi to rade. I ne možeš kao gost da se ne zapitaš: O Bože može li intimnije? Ja lično mislim da može.

​Nekada smo rođendane slavili uz sendviče i žuti i crni sok. Najveća torta bila je čoko plazma sa šlagom i svećicama u obliku broja. I to je bio najveći luksuz nakon kojeg smo bez dugova i spokojno nastavljali dalje. Danas ni gala proslave i najskuplji restorani, ne mogu da kupe i zamene taj mir i zadovoljstvo kada znaš da nikome ne duguješ predstavu.  Ali znate kako kažu: što je unutrašnja praznina veća, to je spoljašnja scenografija bleštavija. Pa zato svako prema svojoj praznini.

R.Č.

Preporuka: Cena nepotrebnog

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Zajednica koja ceni vaš integritet"




Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Da vam DETE 90-ih kaže istinu o našim "veselim" godinama

-
Слика
Na ovom mestu obično slavimo mir i jednostavnost. Ipak, da bismo danas živeli u miru sa sobom , moramo biti pošteni prema onome što smo ostavili iza sebe.  Zato danas ne pišem o laganim temama za dušu, već o gorkom ukusu prošlosti koji nam se ponovo servira u šarenom pakovanju. ​Poslednjih dana gledam bilborde po gradu i najave koncerata koji vrište o "Detetu devedesetih" i "veselim devedesetim" i ne mogu da sakrijem nevericu. Za svakoga ko je te godine zaista proživeo, taj naziv je gorka ironija i šamar u lice sećanju na vreme koje je bilo sve, samo ne veselo. ​Naziv "vesele devedesete" je možda najuspešnija laž koju je estrada ikada prodala. Muzika tog vremena nije bila proizvod radosti, već agresivna anestezija, jer dok su se sa zvučnika orili stihovi o dijamantima i brzim kolima, naša stvarnost bila je brutalna. ​Dok su "zvezde" pevale o luksuzu, mi smo u kilometarskim redovima čekali litar mleka, stežući u rukama novac koji je inflacija j...
Прикажи све

Jeste li čuli za DERT? (Lek koji se živi)

-
Слика
Jeste li čuli za dert? Ne, nije to nova turska serija na Netflixu, a nije ni dijeta u kojoj jedeš samo koštunjavo voće i gledaš u sunce. To je ono što... pa, najlakše rečeno, to je ono kad ti se duša malo skupi, ali ti nije do doktora, nego do tišine. ​U selu u kome sam provodila leta, ljudi su znali da kažu: "Pusti ga, uhvatio ga neki dert, mutna mu voda u očima." ​Često se setim tih septembarskih popodneva u vinogradu, bere se grožđe, sunce prži, leđa pucaju, a prašina se lepi za kožu. I onda, kad se gajbe slože, sedne se pod onu staru vinjagu i natoči se ono pravo, domaće vino što rezi, odjednom, usred tog žagora već umornih ljudi, neko bi samo ućutao. Zagledao bi se u onaj neobran red loze ili u brda u daljini, uzdahnuo onako "iz petnih žila" i samo pustio da taj gutljaj vina isprati neku unutrašnju muku. ​Niko ga nije pitao: "Šta ti je? Jesi li u burnout-u?" . Znali su – čovek dertuje. Puste ga da iščami tu svoju tugu ili misao, i to je bio deo higije...
Прикажи све

Sloboda da kažem: Odjebite!

-
Слика
Nedavno mi je na Redditu jedna osoba napisala u komentaru kako ona nikada ne bi ni otvorila tekst na Bloggeru, jer je to, zaboga, prevaziđena platforma. I znate šta? Potpuno je u pravu. Blogger nije moderan, nije "glamurozan" i nema taj ispeglani sjaj platformi koje vam danas prodaju maglu. Ali on je ličan. ​I odmah da vam kažem, ovaj tekst je namenjen svima koji veruju da je forma bitnija od sadržaja i da je nešto vredno samo ako je ultra moderno i agresivno plasirano. Jer, ako neko težinu nečije reči meri po dizajnu sajta, što se mene tiče – slobodno može da odjebe odavde i produži dalje. ​Na moj blog ne dolaze površni ljudi, već oni koji znaju ko su i koji ne traže digitalnu kozmetiku, već suštinu. ​Ako ste još uvek tu... da nastavim? ​Godine provedene u javnom poslu naučile su me da izlaganje reči uvek donosi komentare, i to je deo igre koji odavno poznajem. Ali ovde postoji jedna bitna razlika koju moderni kritičari gube iz vida: niko vas nije vukao za rukav da dođete. J...
Прикажи све