Cena nepotrebnog
Ne znam da li se i vama čini da nam se život pretvorio u jednu veliku, beskonačnu nadogradnju. Od kose, noktiju, grudi pa sve do telefona i dalje. Ako prođete gradom ili ne daj Bože duže od pola sata provedete u nekoj radnji ili lokalu, učiniće vam se da je sve i da su svi isti.
Znam uvek su postojali trendovi, moda ili stil koji je nametnut pa smo ga sledili slepo samo da bismo bili u skladu sa svetom. Ali ipak smo nekako manje nasedali na trikove marketinga kao što nasedamo danas. Kampanje koje imaju za cilj da nas nekako nateraju da se uvek i u svemu osećamo nedovršeno , troše milijarde da nam prodaju proizvode koji nam ne trebaju. Mladima prodaju ideju da su niko ako nemaju hiljade pratilaca, a nama starijima prodaju kreme protiv bora, kredite za kvadrat više i titule koje zvuče važno, a zapravo samo znače da ćete više vremena provesti na sastancima nego sa porodicom.
I neverovatno je kako smo pristali na to. A zamislite nekoga ko uđe u radnju, pogleda oko sebe i kaže: "Hvala, već imam sve što mi treba" . Da budem iskrena, ja ovu mantru godinama intenzivno koristim, i nećete verovati koliko to može da vam promeni život.
Prvi put sam shvatila da kupovina i gomilanje stvari nije nista drugo nego robovanje navikama, nakon što sam nakon smrtnog slučaja u porodici morala da rasčišćavam stvari osobe koja je napustila ovaj materijalistički svet. Bilo je tu svega. Od nikad obučene garderobe pa sve do neotopakovanih sasvim novih posteljina i jorgana. Ma svega...
Na našu nesreću svi mi imamo tu nevidljivu potrebu da čuvamo, pa tako čuvamo stvari za kasnije, za neko lepše vreme, stvari za decu, unuke. Ali čuvanje je manji problem od kupovine. Sve što čuvamo mi prethodno besomučno kupujemo, jer je na popustu ili nam je baš lepo, a i dobro nam stoji.
Tu su i one prilično skupe stvari. Kupimo auto, pa onda drhtimo nad svakom ogrebotinom, kupimo ogromnu kuću pa vikende provodimo brišući prašinu sa polica koje smo napunili glupostima poput suvenira, figurica, činija, svega i svačega, a koje uglavnom ničemu ne služe. I na kraju nemamo slobodno vreme, jer sve te stvari stalno pazimo, premeštamo, glancamo... a znate šta je najgore, neke od njih nikada dok smo živi ni ne koristimo.
Međutim nisu samo materijalne stvari te koje nas koštaju. Tokom svog odrastanja a i kasnije, gledala sam ljude koji su besomučno jurili titule i uspeh a da su pritom izgubili sve drugo, mir, porodicu, zdravlje i na kraju i taj status do koga su nekako i došli, na ovaj ili onaj način. Ali sad to nije tema.
I onda, kada sve to vidiš, setiš se svih onih stvari koje je neko čuvao za neko sutra koje nikada nije došlo, shvatiš da je čovek proklet i da mu je uvek malo.
Zato ako vas bilo šta , bila to stvar, kupovina ili neka titula, košta spavanja, zdravlja i osmeha, verujte mi: preplaćeno je. Čak i ako na tome piše: popust ili "najbolja prilika u životu", cena je jednostavno previsoka.
Prava sloboda nije u tome da možete da kupite šta god želite, već da ne želite sve što vam se nudi.
Autorka: (R.Č.) Biljana Rizvić Čarapić
PROČITAJTE i TEKST: Zašto nam je "sve" uvek malo?
Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Ako te košta mira, preskupo je."
Коментари
Постави коментар