Zašto nam je "sve" uvek malo?
Da li ste se ikada zapitali zašto smo, u svetu gde nam je skoro sve nadohvat ruke, stalno u nekom čudnom deficitu? Stalno nam nešto nedostaje.
Ja se iskreno baš često zapitam - koji su to apetiti koje nikako ne možemo da zasitimo, a nemaju nikakve veze sa praznim stomakom?
To je glad za 'još'. To je onaj nevidljivi nametnuti parazit koji se hrani našim postignućima, a nikada ne kaže 'dosta'.
Problem sa tim našim apetitima – za novcem, potvrdom, statusom ili onim osećajem da smo "bitni" – jeste to što oni nemaju želudac, a pravi želudac ima granicu. Kad pojedeš kilogram pečenja, telo ti jasno kaže: "Druže, stani, puknućeš." I ti staneš.
Ali apetit za priznanjem? On nema dno. Možeš dobiti povišicu i već se sledećeg jutra probuditi sa osećajem da ti treba još, jer je komšija sa sprata kupio bolje felne.
Mene to često podseti na onu rečenicu "Plačem zato što više nema svetova koje mogu da osvojim." koju je nakon što je stigao do kraja svojih osvajanja, kako tvrde istoričari, izgovorio Aleksandr Veliki.
E to je ta nezasitost: čovek ima pola planete u džepu, ali plače jer mu fali ona druga polovina koju još nije stigao da "dopiše" na listu.
A kad već spominjem istoriju, na sreću ona pamti i one koji su znali kada je dosta. Rimski car Dioklecijan je, na opšte zaprepašćenje svih, usred najveće moći rekao: "Meni je ovo dovoljno" i otišao u penziju u Split.
Kada molili se vrati na vlast jer je u državi vladao haos, on im je odgovorio pričom koja je i danas najbolja mera: "Da samo možete videti koliki je kupus narastao u mom vrtu, koji sam svojim rukama posadio, ne biste me nikada nagovarali da se vratim."
I čini mi se da su obojica zapravo dve krajnosti koje svako od nas nosi u sebi, jer mi svakog dana biramo hoćemo li biti onaj koji plače jer mu uvek fali još jedan "svet", ili onaj koji ume da uživa u svom kupusu.
Možda prava mera nije u tome da nemamo apetite, jer nas oni i pokreću, već u spoznaji da frižider ne mora uvek biti pun do vrha da bismo bili siti.
Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Tamo gde prestaje potreba, počinje pohlepa."
Коментари
Постави коментар