Zašto nas "prijatelji" zaborave kada im "svane"?

-


Da li ste i vi nekada bili nečije rame za plakanje ili da tako kažem "hitna pomoć", samo da biste postali stranac onog trenutka kada im više nije bila potrebna vaša  podrška, topla reč i reanimacija?

Verujem da jeste, jer svi smo bili tu za pojedine kada im je bilo najteže . Slušali smo njihove probleme, pronalazili rešenja, tešili ih a ponekad smo baš mi bili jedini koji su verovali u njih. Ali kao što znate svemu, pa i tome dođe kraj. Znate kako to ide...desilo se čudo i vi ste zaboravljeni za sve lepo što će da usledi u njihovim životima. 

Neki su dobili su taj posao, drugi su možda sreli su ljubav svog života ali vi niste više neophodni u njihovoj sreći. 

Verovali ili ne, niste jedini i ako ste to doživeli ne vraćajte se kad im ponovo budete zatrebali. To nije oholost, to je poštovanje sopstvenih granica. 

Trebamo li to da prihvatimo njihovu odluku da nas zaborave? Kratak odgovor je: Da, ali ne zbog njih, već zbog sebe. Prihvatite to i nastavite dalje birajući time svoj mir. 

Sada se vi verovatno pitate zašto o ovome uopšte neko piše? 

Ja iskreno mislim da je važno da o ovome govorimo jer naše vreme i emocije zaslužuju prave ljude . Kada naučimo da prepoznamo one koji su tu samo u prolazu, prestajemo da krivimo sebe za njihovu nezahvalnost i tako čuvamo snagu za one koji planiraju da ostanu zauvek.

R.Č.

Preporuka:Proleće kao izgovor: Čekamo sunce zatvorenih očiju

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Sreća ne menja ljude, ona ih razotkriva.“

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Da vam DETE 90-ih kaže istinu o našim "veselim" godinama

-
Слика
Na ovom mestu obično slavimo mir i jednostavnost. Ipak, da bismo danas živeli u miru sa sobom , moramo biti pošteni prema onome što smo ostavili iza sebe.  Zato danas ne pišem o laganim temama za dušu, već o gorkom ukusu prošlosti koji nam se ponovo servira u šarenom pakovanju. ​Poslednjih dana gledam bilborde po gradu i najave koncerata koji vrište o "Detetu devedesetih" i "veselim devedesetim" i ne mogu da sakrijem nevericu. Za svakoga ko je te godine zaista proživeo, taj naziv je gorka ironija i šamar u lice sećanju na vreme koje je bilo sve, samo ne veselo. ​Naziv "vesele devedesete" je možda najuspešnija laž koju je estrada ikada prodala. Muzika tog vremena nije bila proizvod radosti, već agresivna anestezija, jer dok su se sa zvučnika orili stihovi o dijamantima i brzim kolima, naša stvarnost bila je brutalna. ​Dok su "zvezde" pevale o luksuzu, mi smo u kilometarskim redovima čekali litar mleka, stežući u rukama novac koji je inflacija j...
Прикажи све

Jeste li čuli za DERT? (Lek koji se živi)

-
Слика
Jeste li čuli za dert? Ne, nije to nova turska serija na Netflixu, a nije ni dijeta u kojoj jedeš samo koštunjavo voće i gledaš u sunce. To je ono što... pa, najlakše rečeno, to je ono kad ti se duša malo skupi, ali ti nije do doktora, nego do tišine. ​U selu u kome sam provodila leta, ljudi su znali da kažu: "Pusti ga, uhvatio ga neki dert, mutna mu voda u očima." ​Često se setim tih septembarskih popodneva u vinogradu, bere se grožđe, sunce prži, leđa pucaju, a prašina se lepi za kožu. I onda, kad se gajbe slože, sedne se pod onu staru vinjagu i natoči se ono pravo, domaće vino što rezi, odjednom, usred tog žagora već umornih ljudi, neko bi samo ućutao. Zagledao bi se u onaj neobran red loze ili u brda u daljini, uzdahnuo onako "iz petnih žila" i samo pustio da taj gutljaj vina isprati neku unutrašnju muku. ​Niko ga nije pitao: "Šta ti je? Jesi li u burnout-u?" . Znali su – čovek dertuje. Puste ga da iščami tu svoju tugu ili misao, i to je bio deo higije...
Прикажи све

Sloboda da kažem: Odjebite!

-
Слика
Nedavno mi je na Redditu jedna osoba napisala u komentaru kako ona nikada ne bi ni otvorila tekst na Bloggeru, jer je to, zaboga, prevaziđena platforma. I znate šta? Potpuno je u pravu. Blogger nije moderan, nije "glamurozan" i nema taj ispeglani sjaj platformi koje vam danas prodaju maglu. Ali on je ličan. ​I odmah da vam kažem, ovaj tekst je namenjen svima koji veruju da je forma bitnija od sadržaja i da je nešto vredno samo ako je ultra moderno i agresivno plasirano. Jer, ako neko težinu nečije reči meri po dizajnu sajta, što se mene tiče – slobodno može da odjebe odavde i produži dalje. ​Na moj blog ne dolaze površni ljudi, već oni koji znaju ko su i koji ne traže digitalnu kozmetiku, već suštinu. ​Ako ste još uvek tu... da nastavim? ​Godine provedene u javnom poslu naučile su me da izlaganje reči uvek donosi komentare, i to je deo igre koji odavno poznajem. Ali ovde postoji jedna bitna razlika koju moderni kritičari gube iz vida: niko vas nije vukao za rukav da dođete. J...
Прикажи све