A sad malo o Bogu i o sili

Svi smo barem jednom čuli rečenicu: "Sila Boga ne moli, a Bog silu ne voli". Meni, kao detetu zvučala je zastrašujuće, a danas znam da je to zapravo najprecizniji zakon "životne fizike".

​Svi mi koji težimo jednostavnom životu, često mislimo da je to samo svesna odluka da odbacimo sve što nas opterećuje da bismo napravili mesta za ono što nas ispunjava. Ali prava jednostavnost zapravo počinje tamo gde prestaje potreba da silom krojimo svet po svojoj meri.

​Obično kada čujemo reč "Bog" odmah pomislimo religiju, ali kontekstu ove priče, Bog je Život. 

​To je onaj nevidljivi kako kažu, balans univerzuma, ona sila prirode koja čini da se planete okreću i da svaka akcija ima reakciju. Što se mene tiče vi to nazovite  karmom, energijom ili čistom statistikom, ali poenta je ista: svet ne trpi siledžije na duge staze. Pošto, kao što ste verovatno i sami primetili, volim da tražim potvrde onoga o čemu pišem, pa sam setila neslavnog poduhvata onog čikice sa rukom u reveru.

​Napoleon Bonaparta je bio definicija sile i prepotentno je verovao da mu niko ne može ništa, ali kada je 1812. krenuo na Rusiju sa pola miliona vojnika, on je ignorisao upozorenja o snegu i gladi, ubeđen da je njegova genijalnost jača od klime. Znači radio je isto što i mi kad nas upozore da je moguća kiša, ali mi ne ponesemo kišobran.

​Kraj ove priče o Napoleoni verovatno već znate, a to je da ruska zima, i to je ta  "viša sila", nije bila oduševljena njegovim potezom, i desetkovala je vojsku. To je bio podsetnik svetu da ne može narediti prirodi da te sluša.

​Ako vam Napoleon deluje predaleko, imamo mi i domaću "lektiru" koja se svakodnevno odvija pred našim očima. Verovatno se sećate se Krležinih Glembajevih. Porodice koja je silom, prevarama i bezobzirnošću izgradila imperiju. Izgledali su nedodirljivo. Nisu poštovali ni moral, ni tuđe živote.

​I šta se zapravo desi, i to ne samo sa njima, već i sa Glembajevima našeg doba? Oni koji grade na sili, grade sopstveno propadanje, samo što malo kasnije saznaju. Mi ih gledamo decenijama – moćni su, bučni i bahati, ali unutar te kule od karata uvek vlada haos.

​I na kraju, svaka "glembajevština" završi isto: unutrašnjim pucanjem, jer život ne voli kada neko predugo pokušava da bude iznad zakona ljudskosti.

Ipak nama se i dalje prodaje ideja da moraš biti "alfa" i "gaziti preko mrtvih", ovaj nauk iz davnina nam čuva ljudskost, jer kada shvatiš da univerzum ima svoj način da poravna račune, prestaneš da se nerviraš. 

Život to obično reši mnogo elegantnije nego mi.​ 

​Ova poslovica nam šapuće: "Polako, druže. Smiri taj ego, popij kafu, zapali cigaretu i seti se da si samo čovek."

​Ljudi generalno prate od japaizma, znate ono "JA, JA i SAMO JA", i zato ova stara mudrost dođe kao hladna obloga na čelu, i da slučajno ne pomislite, pa moram da naglasim - ona nam ne brani da budemo uspešni. 

Naprotiv, ona nas uči da je istinska snaga u tome da ostaneš čovek i onda kada imaš moć da to ne budeš, jer život na kraju uvek nagradi one koji su znali da vladaju sobom, a ne drugima.

Autorka: (R.Č.) Biljana Rizvić Čarapić

Preporuka:Ne smeta diploma da budeš budala?

---

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Vladaj sobom, a ne svetom."