Jokićeva navigacija kroz zatvorena vrata
Prva reakcija kada sam je čula ustvari pročitala bila mi je: Ma da, kako da ne, ali kad sam malo bolje razmislila , taj lik koji život troši u kontrasmeru, što i nije tako loše moram da priznam, je potpuno u pravu. Znate one situacije kada smo odbili nešto što nam je ponuđeno ili smo baš u tom trenutku nešto debelo zeznuli, i jednostavno nismo uspeli da iskoristimo priliku.
A ako malo bolje razmislimo dobar deo nas je tek kasnije uvideo da je baš ta situacija bila početak nečeg novog i važnijeg za naš život.
Ja lično mislim da mi u životu imamo ponekad previše prilika i mogućnosti pa ni ne možemo da odredimo koja je prava za nas u tom nekom posebnim trenutku, pa se neko drugi za to postara. Ustvari mi najčešće čekamo neku posebnu priliku do koje nam se život nekako pretvori u seriju sudara sa zatvorenim vratima.
Međutim, tek kad prođe dovoljno vremena, shvatiš da su ti da tako kažem udarci u zid bili najpreciznija navigacija koju si mogao da dobiješ. Ako ne verujete meni, pitajte ljude koji su na svojim najvećim promašajima ispisali istoriju. Znam, zvuči kao uteha naročito ako neko zarađuje milione, ali setite se recimo Nikole Jokića o kome danas bruji ceo svet. On je 2014. godine propustio odlazak u Barselonu. I to ne zato što nije bio dovoljno dobar kao danas, već zato što mu se desilo da pred skautima odigra najgoru utakmicu u životu. . U tom trenutku, to je bio "poraz" decenije, jer je propustio Barselonu, ali da je tada otišao u Španiju, verovatno danas ne bi bio to što jeste.
Znači zatvorena vrata nisu kraj, već kako bih to rekla, više su kao čuvar koji ti kaže: "E, rođače, ne tuda, tamo je rupa."
Jasno nam je da ponekad ne dobijemo ono što želimo, malo poludimo ali ubrzo shvatimo da nam to zapravo i ne treba. Recimo da si smuvao svaku osobu koja ti se svidela u srednjoj školi, do sada bi verovatno imao tri razvoda, i stan na rate i ko zna šta još . Tako da šta god neko rekao i mislio o tome, propuštena prilika je dobra jer nam daje daje vreme da postanemo bolji za ono pravo što tek dolazi.
Ja najčešće gledam na život kao na onaj red u pošti. Uvek nekako misliš da je onaj pored brži, po se prebaciš, i baš tad ispred tebe nestane trake u aparatu i čekaš duže nego što bi čekao da si ostao tu gde jesi.
Zato se vrati se u svoj red i opusti se, jer tvoje prilike te neće promašiti, čak i ako ti se trenutno čini da samo ređaš promašaje.
Sledeći put kad ne dobiješ taj posao ili kad te neko odbije, seti se Jokića i Barselone. Možda baš sad, dok misliš da propadaš, zapravo hvataš zalet za nešto mnogo veće od onoga što si prvobitno planirao.
Autorka: (R.Č.) Biljana Rizvić Čarapić
Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Ono što te promašilo, spasilo te je."
Коментари
Постави коментар