Lekcija iz 1987. koja nam je potrebna danas

Svi smo barem jednom videli snimke iz 1989. godine na kojima ljudi plaču od sreće, grle se kod Berlinskog zida, simbola Hladnog rata i razbijaju ga običnim čekićima. Ja sam tada imala 12 godina i naravno da mi ništa nije bilo jasno, ali se sećam da sam pomislila kako je sve to nekako i žalosno i radosno. 

 

Tek kasnije sam saznala da je taj  trenutak velike slobode o kome se naveliko pričalo svuda, a naročito kad komšije dođu na kafu,  ustvari počeo je dve godine ranije, jednom  rečenicom: "Gospodine Gorbačov, srušite ovaj zid!"

​Tu rečenicu je izgovorio američki predsednik Ronald Regan, 1987. godine, ispred Brandenburške kapije, što je za mnoge bio čist politički potez, a ono što je takođe zanimljivo je to što je jedan Amerikanac (vođa zapadnog sveta) pozvao  Rusa (vođu istoka) da ukloni taj zid i to  usred Nemačke.

​Ali ako zagrebemo ispod površine, ta rečenica je lekcija o životu koja važi i danas.

Berlinski zid izgledao je neuništivo i verovatno da su ljudi koji su živeli  pored njega mislili su da će on tu biti zauvek, ali eto nije.

Tako je i sa našim problemima. Često mislimo: "Ovaj posao će uvek biti ovakav", "Ja nikada neću moći da promenim ovu naviku", "Ovaj sistem je previše jak".

Ova rečenica nas uči da je svaki zid privremen i da će biti tu samo dok se ne pojavi dovoljno jaka volja da se on ukloni.  Tako je bilo i sa Berlinskim zidom .

U našim životima, mi često "kružimo kao kiša oko Kragujevca", pa se uz svo to kruženje žalimo svima kako nam je i vrlo  često se ne obratimo onome ko zapravo može nešto da preduzme, i nešto promeni. Nekada smo to mi, a nekad nam je potrebna pomoć prijatelja.

​Tako je bilo i sa tim sad već zaboravljenim zidom u Berlinu. Ono što je zanimljivo u celoj ovoj istorijskoj priči jeste da su mnogi mislili da je Gorbačov sutradan poslao radnike da sruše zid, što naravno nije istina. On je samo prestao da ga brani i to je ona  ključna lekcija o našem delovanju jer ponekad je naš zadatak samo da pustimo stvari i da prestanemo da trošimo energiju na održavanje nečega što nas blokira. Što znači i da ne moramo da znamo svaki naš naredni korak, ali moramo da znamo koji zid nam smeta.

​I da ne dužim ...

Sledeći put kada osetite da vam nešto stoji na putu a da mu tu nije mesto, setite se Berlina, jer ako je mogao da padne zid koji je delio svet na dve polovine, može da padne i ta vaša prepreka. 

Autorka: (R.Č.) Biljana Rizvić Čarapić

Preporuka: Kada je "biti loš" najbolji izbor?

---

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Sruši svoj zid!"