Matematika slobode: Koliko nam je potrebno za "dosta"?

-

Svakodnevno slušamo one naučno fantastične priče o ljudima koji su "uspeli". Znate onaj tip - ima tri stana, auto koji se otvara na otisak i nivo stresa koji bi mogao da napaja manji grad strujom. Ali, niko ne priča o tome da takvi ljudi imaju i jedan problem, oni više ne posedujeu svoje vreme. Oni poseduju rate, lizinge i vrlo verovatno imaju  i "šefa i gazdu", koji ih zove u tri ujutru jer je "hitno".

Nedavno sam negde onako usput pročitala rečenicu, a glasi nekako ovako: ​"Kad znaš koliko ti je dovoljno da budeš slobodan, niko ne može da ti ponudi toliko da postaneš nečiji rob."

I to je zapravo finansijski i duhovni vodič za naše živote, jer ne moramo svi da želimo i uživamo u istom.  Ako recimo ti znaš da tebe čini  srećnim  kafa pored reke, tri dobre knjige i krov koji ne prokišnjava, prodavac magle i tog kako ga zovu "uspešnog stila života" nema šta da traži kod tebe. 

Ne može ti neko ponuditi povišicu, poziciju ili titulu u zamenu za tvoje mentalno zdravlje naročito ako ti tih 30% na zaradu ne menja tvoj kvalitet života, već samo povećava nivo stresa.

​Mnogi misle da "dovoljno" znači da treba da živiš u pećini i jedeš korenje. Naprotiv! Dovoljno znači da tvoje potrebe nisu bunar bez dna. Ako ne znaš koliko ti je dosta, tvoja sloboda ima cenu, a čim nešto ima cenu, naći će se neko dovoljno bogat da to kupi. Možda mi ne verujete da je to tako ali eto slobodno se okrenite se oko sebe pa  vidite i sami. Koliko kupljenih poznajete? Previše rekla bih.

​Najveći luksuz nije privatni avion, nego mogućnost da kažeš: "Mrš" ali na fin način.

Onog trenutka kada tvoja sreća prestane da zavisi od sledećeg modela telefona, više nisi potrošač kojeg treba dresirati, već čovek koji šeta svojom stazom.

Sloboda nije u tome da imaš sve, nego u tome da te niko ne može kupiti onim što ti zapravo ne treba. A kad sagledamo stvari iz naših stvarnih potreba, za dobar i miran život potrebno je manje od onoga što već imamo.

Autorka: (R.Č.) Biljana Rizvić Čarapić

Preporuka: Greh zvani "Meni je dobro" 

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Sloboda počinje tamo gde prestaje 'još samo ovo'."

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Da vam DETE 90-ih kaže istinu o našim "veselim" godinama

-
Слика
Na ovom mestu obično slavimo mir i jednostavnost. Ipak, da bismo danas živeli u miru sa sobom , moramo biti pošteni prema onome što smo ostavili iza sebe.  Zato danas ne pišem o laganim temama za dušu, već o gorkom ukusu prošlosti koji nam se ponovo servira u šarenom pakovanju. ​Poslednjih dana gledam bilborde po gradu i najave koncerata koji vrište o "Detetu devedesetih" i "veselim devedesetim" i ne mogu da sakrijem nevericu. Za svakoga ko je te godine zaista proživeo, taj naziv je gorka ironija i šamar u lice sećanju na vreme koje je bilo sve, samo ne veselo. ​Naziv "vesele devedesete" je možda najuspešnija laž koju je estrada ikada prodala. Muzika tog vremena nije bila proizvod radosti, već agresivna anestezija, jer dok su se sa zvučnika orili stihovi o dijamantima i brzim kolima, naša stvarnost bila je brutalna. ​Dok su "zvezde" pevale o luksuzu, mi smo u kilometarskim redovima čekali litar mleka, stežući u rukama novac koji je inflacija j...
Прикажи све

Jeste li čuli za DERT? (Lek koji se živi)

-
Слика
Jeste li čuli za dert? Ne, nije to nova turska serija na Netflixu, a nije ni dijeta u kojoj jedeš samo koštunjavo voće i gledaš u sunce. To je ono što... pa, najlakše rečeno, to je ono kad ti se duša malo skupi, ali ti nije do doktora, nego do tišine. ​U selu u kome sam provodila leta, ljudi su znali da kažu: "Pusti ga, uhvatio ga neki dert, mutna mu voda u očima." ​Često se setim tih septembarskih popodneva u vinogradu, bere se grožđe, sunce prži, leđa pucaju, a prašina se lepi za kožu. I onda, kad se gajbe slože, sedne se pod onu staru vinjagu i natoči se ono pravo, domaće vino što rezi, odjednom, usred tog žagora već umornih ljudi, neko bi samo ućutao. Zagledao bi se u onaj neobran red loze ili u brda u daljini, uzdahnuo onako "iz petnih žila" i samo pustio da taj gutljaj vina isprati neku unutrašnju muku. ​Niko ga nije pitao: "Šta ti je? Jesi li u burnout-u?" . Znali su – čovek dertuje. Puste ga da iščami tu svoju tugu ili misao, i to je bio deo higije...
Прикажи све

Sloboda da kažem: Odjebite!

-
Слика
Nedavno mi je na Redditu jedna osoba napisala u komentaru kako ona nikada ne bi ni otvorila tekst na Bloggeru, jer je to, zaboga, prevaziđena platforma. I znate šta? Potpuno je u pravu. Blogger nije moderan, nije "glamurozan" i nema taj ispeglani sjaj platformi koje vam danas prodaju maglu. Ali on je ličan. ​I odmah da vam kažem, ovaj tekst je namenjen svima koji veruju da je forma bitnija od sadržaja i da je nešto vredno samo ako je ultra moderno i agresivno plasirano. Jer, ako neko težinu nečije reči meri po dizajnu sajta, što se mene tiče – slobodno može da odjebe odavde i produži dalje. ​Na moj blog ne dolaze površni ljudi, već oni koji znaju ko su i koji ne traže digitalnu kozmetiku, već suštinu. ​Ako ste još uvek tu... da nastavim? ​Godine provedene u javnom poslu naučile su me da izlaganje reči uvek donosi komentare, i to je deo igre koji odavno poznajem. Ali ovde postoji jedna bitna razlika koju moderni kritičari gube iz vida: niko vas nije vukao za rukav da dođete. J...
Прикажи све