Muzej "Zatrebaće": Kako smo postali taoci sopstvenog krša

Svi mi imamo tu jednu fioku, znate onu što se otvara na "trzaj" jer je u njoj zaglavljena varjača iz 1994. ili kabl za telefon koji više ne postoji ni u muzejima tehnike. To je taj  magacin nepotrebnog koji ljubomorno čuvamo, ubeđeni da ćemo baš sutra, oko podneva, osetiti neopisivu potrebu za praznom teglom od krastavčića ili kutijom od cipela "jer je baš čvrsta".

Naši ormari nisu više mesta za odlaganje odeće, to su crne rupe za stvari koje su izgubile smisao, ali nisu izgubile našu emotivnu naklonost. Pa tako čuvamo farmerke u koje nismo ušli od mature , ali hoćemo, čim prođe ova sezona slava, čuvamo setove šolja koje smo dobili na useljenju, a koje su toliko ružne da ih ni neprijatelju ne bismo izneli.

Znate i sami da je problem što to skladištenje "za svaki slučaj" polako postaje teret koji diše sa nama. Pa se tako vrlo često desi da  spavamo u sobi gde polovina prostora pripada stvarima koje nas ne usrećuju, već nas samo podsećaju na to šta smo sve kupili, dobili ili "nasledili".

Meni se čini da nije problem samo u tome što ne bacamo, već je i to što unosimo u svoj život i nove gluposti. Svi smo mi bar jednom kupili glupost poput recimo aparata za pravljenje šlaga u obliku pingvina, i to samo zato što je na popustu.

I onda kad klupiš tu ili sličnu glupost, doneseš je kući i ona se pridruži tiganju za mini-palačinke koji si koristio jednom, dok nisi shvatio da je lakše ispeći dve normalne.

Neverovatno je da kupujemo stvari jer su jeftine, jer su na akciji, ili zato što nam je tog dana bilo dosadno, pa smo rešili da usrećimo sebe predmetom koji će za tri dana postati samo još jedan predmet za brisanje prašine. 

A znate i za onaj apsurd kad imate novi set  tanjira koji stoji zauzima tri police i skuplja prašinu decenijama, dok ti svaki dan jedeš iz tanjira koji je preživeo tri selidbe.

Istina je jednostavna, tvoj dom nije magacin, a tvoj novčanik nije dobrotvorni fond za kineske prodavnice plastike. Svaki kvadratni metar koji plaćaš, a koji zauzima kutija sa kablovima "za koje ne znamo čemu služe", zapravo je ukraden prostor za tvoj mir. Ako neka stvar nije dotakla tvoju ruku dve godine, velike su šanse da ti ne treba.

Autorka: (R.Č.) Biljana Rizvić Čarapić

PROČITAJTE i TEKST:Prokletstvo tuđeg

---

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Manje je više."