Skoči! Čekanje je skuplje od greške

Svi imamo tu jednu, ne znam kako bih je dugačije nazvala, policu u glavi punu stvari koje ćemo "srediti od ponedeljka". Od teretane do onog biznisa o kojem pričamo uz svako pivo ili rakiju već tri godine ali nikako da počnemo. 

​To mi izgleda kao kad stojimo pored bazena sa hladnom vodom, znamo da ćemo da uđemo, ali stojimo na ivici i potajno se  nadamo se da će sunce u sekundi ugrejati deset kubika vode. Ali neće. Voda je hladna, strah je realan, a stajanje na suncu nas samo dodatno prži...

A prava promena se desi  tek kad prestanemo da testiramo temperaturu nožnim palcem i – bućnemo se. Što praktično znači - kad donesemo odluku.

​Zanimljivo je da i sama reč "odlučiti" (latinski decidere) bukvalno znači odseći.

U našem životu to znači da kad  donesemo odluku, mi zapravo brišemo sve one pretpostavke "šta ako" i "možda bi bilo bolje" varijante.

​Možda će vam zvučati čudno ali ja se kad želim da konačno nešto odlučim , najčešće setim Julija Cezara, i njegove hrabre odluke na reci Rubikon. On nije prešao reku jer je bio siguran u pobedu, već zato što je znao da je stajanje na obali gubljenje vremena. Rekao je "Kocka je bačena", spalio mostove iza sebe i odjednom mu je fokus postao kristalno jasan, a to je da nema više povratka.

​Ali vi ne morate kao ja , da idete tako daleko u istoriju da tražite primere o važnosti donošenja odluka, jer ako mislite da je čekanje "mudra strategija", postoji primer koji mnogi moderni učitelji života i motivacioni govornici koriste u svojim govorima. Reč je Blockbusteru. Nekada je ta firma bila svetski gigant za iznajmljivanje kaseta. Imali su šansu da kupe Netflix za smešne pare dok je još bio mali. Ali direktori su mislili: "Ma, ko će da gleda filmove preko interneta, ljudi vole miris plastičnih kutija u našim radnjama."

Danas je Netflix svuda, a Blockbuster ima jednu jedinu preostalu radnju na svetu koja služi kao muzej neodlučnosti. 

I ne, Blockbuster nije "ubila" loša sreća, ubila ih je odluka da ostanu isti - tačnije, odluka da ne donesu odluku.

Znam da mnogi od nas čekaju da se "sve kockice slože", ali čekanje na "bolja vremena" je najopasnija strategija na svetu, jer nema rezultata. Zato se često desi da većina umre sa svojom neostvarenom vizijom.

Zato je važno da shvatimo da je cena čekanja uvek veća od cene greške, jer greška se popravlja, ali se vreme ne vraća. 

Strah nestaje tek u vodi, dok plivaš. Tada tvoj mozak više nema vremena da filozofira,  prezauzet je time da te drži iznad površine.

​Zato, sledeći put preseci, odustani od lažne sigurnosti obale i kreni ako ti ne donosiš odluke, neko drugi (život, šef, okolnosti) će ih doneti umesto tebe.

R.Č.

Preporuka: Lekcija iz 1987. koja nam je potrebna danas

---

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Ne čekaj da se kockice slože. Baci ih."