Život nije dijagram

Jutros sam, po ko zna koji put, naletela na "usijanu" raspravu o Ikigaiu na mrežama. 

Znate ono – sednete, uzmete papir, pa krenete u crtanje onih čuvenih krugova koji se preklapaju. Meni je prosto neverovatno kako uvek tražimo tu magičnu tačku gde se spajaju ono što volimo sa onim što radimo dobro, ali sa težnjom da to što radimo možemo brzo i lako da naplatimo.

I tako, dok s nevericom čitam komentare ljudi očajnih jer im se "strast" i "plata" ne preklapaju u milimetar, došla sam do zaključka da smo postali smo opsednuti crtanjem života, dok nam onaj pravi, običan život prolazi pred očima. 

Ali mi volimo prečice...

Da me ne shvatite pogrešno, jasno je meni da ponekad mogu da nas privuku ovakve tehnike, kao što je ikigai, feng shui ili nešto slično, jer one nam nude motivišući zadatak i mrvu nade. 

Valjda je zato lakše da poverujemo da će se naš  život presložiti sam od sebe ako pravilno rasporedimo krevete u sobi ili nacrtamo preklapanja u svesci. Ali iskreno ja mislim da nam ti koncepti daju privid kontrole u haotičnom svetu u kome živimo.

​Jer, ne možeš se osloniti isključivo na raspored prostorija ili krugove na papiru, a da ne pomeriš prstom. 

Znam lakše je poslužiti kockice, krugove ili nameštaj iz čekati čudo, ali  prava promena počinje odlukom da promenimo navike, da se više potrudimo i preuzmemo odgovornost, što je mnogima od nas preteško. Tehnike su ok, ali one su tu da nas pokrenu, a mi smo ti koji moramo da hodamo.

​Naši stari nisu znali za termine i tehnike, ali su živeli "za sve pare" koje su uglavnom mukotrpno zarađivali. Ako mi ne verujete,  pogledajte samo lokalnog pekara kod kojeg je red do ugla ili zanatliju koji pravi stvari koje traju decenijama.

​Jel vidite razliku? Oni nisu crtali krugove, oni su stvarali. Njihov ikigai nije na papiru, nego u rukama. Svrha se ne pronalazi na vikend-radionici, već se gradi upornošću – naročito onim danima kada ti se ništa ne radi. 

Međutim, mi smo zaboravili da smo ljudi od krvi i mesa i tražimo savršeno. Ali to nepostoji. Ko zna, možda se ni moji krugovi ne preklapaju savršeno dok ovo pišem. I to je u redu. Ali nastavljam dalje, sigurna da će bar neko u ovim redovima pronaći smisao jer naš svrha nije u preciznom dijagramu, nego u upornosti da ne odustanemo od sebe. Jer, put se gradi dok hodaš, a ne dok planiraš.

Zato, crtaj slobodno! Ali ne zaboravi da dišeš.

R.Č.

Preporuka: Matematika slobode: Koliko nam je potrebno za "dosta"?

---

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Svrha se ne crta, ona se gradi."