​Svega, a život pun sranja

Uvek nekako u vreme velikih kolektivnih  proslava, praznika, slava i sličnih događaja, pažnju mi privuče zveckanje pretovarenih kolica koja vidno umorni ljudi guraju teškom mukom do svojih automobila na parkingu.

S obzirom na to da živim u blizini jednog od većih marketa, taj zvuk habanja točkova po loše postavljenom i već propalom behatonu  postao mi je najava početaka još jedne trke koju ja onako za sebe zovem - Ko će više gluposti da kupi. 

U toj trci u kojoj smo svi gubitnici, i novca ali i vremena koje sve i da hoćemo ne možemo kasnije naknadno da kupimo, neki od nas čak i uživaju.

Postali smo opsednuti akumulacijom svega što nam padne pod ruku. Kupujemo, skladištimo, čuvamo i stalno tražimo još i to samo zato što verujemo da je uspeh direktna posledica sabiranja.

Još kao deca smo naučeni da dodajemo u naše živote još obaveza, još garderobe, još hrane, radne sate, kao i onaj peti par cipela koji je baš u tom trenutku bio na sniženju, iako već imamo dva para  koja nas žuljaju i nismo ih nikada ni obuli .

Ono što je neverovatno u toj zabavi na koju  gledam kao na neku samoubilačku igricu, jeste da mi stvarno verujemo u to da je život jednačina u kojoj će beskonačno dodavanje rezultirati srećom. Međutim, često se dešava da uprkos svim naporima, krajnji rezultat bude nula ili još gore - debeli minus. 

E vidite... upravo tada, kada se stvari više ne sabiraju, vreme je za radikalni preokret koji ne traži nista više nego da počnete da oduzimate. 

U novinarstvu postoji jedan termin kada su u pitanju vesti a koji se stručno zove gatekeeping. U srpskom jeziku to bi značilo selektorska funkcija ili funkcija čuvara kapije.

To je onaj proces kada u moru uglavnom beskorisnih informacija znate da izaberete koje će informacije proći kroz tu kapiju  redakcije i postati vest, a koje će biti odbačene.  Nažalost ovaj pristup u medijima danas vrlo retko možete da vidite ali on je mera i glavni princip i osnova . 

E baš tu osnovu trebalo bi da imamo i mi. Potrebno je da dobro razmislimo, a onda i da odlučimo šta puštamo kroz kapiju svog života. Prvo eliminišite sranja, zatim izdvojte ono što je zaista važno, jer verujte mi na reč, bez problema možemo da uživamo u stvarima koje već posedujemo i to bez potrebe da dodatno zatrpavamo svoj život  novotarijama.

Ako vam je lakše, zamislite svoj život kao  tavan ili možda još bolje kao podrum. Na tom mestu, na nekoj od polica poređano je  samo nekoliko kutija sa korisnim stvarima. Međutim, s obzirom na to da obično imamo koju policu viška onda se mi iz petnih žila trudimo da i preostale police popunimo, jer šteta je da ne iskoristimo i taj prostor, naročito ako ga niko osim nas ne vidi. I tako danima i godinama polako dodajemo još po koje sranje sve dok ne budemo zatrpani govnima od podruma do krova. Isto je i sa frižiderom... jer setite se samo broja bačenih namirnica kojima je baš u nekoj od njegovih prenatrpanih fioka istekao rok trajanja.

A sada, zamislite svoj život kao jedno veliko platno na koje postavljate samo ono što je zaista važno i potrebno. Jel primećujete  razliku? Odjednom, imate sve što vam treba, a ništa ne guši ni prostor, ni vreme a ni vas. Sve to postaje neopterećeno viškom koji troši energiju, a ne pruža vam ništa zauzvrat.

​Život tada postaje kao savršena fotografija,  na kojoj se nalazi samo ono što je zaista važno. I to je ta mudrost sklada koja nas uči da lepota nije u dodavanju, već u odabiru.

Zato ako vas guši prostor u kom živite, ako vam pritisak skače jer vas čeka sređivanje dvorišta, garaže ili kuće, imate glavobolju jer ne znate gde biste sa obavezama a još ste planirali i odlazak u kupovinu, odjebite sve to i setite se : kada se stvari ne sabiraju, počnite da oduzimate.

Autorka: (R.Č.) Biljana Rizvić Čarapić

PROČITAJTE i TEKST: Računamo dobitak, a knjižimo GUBITAK

---

Hvala vam što pratite blog Jednostavno Dovoljno.
"Već imamo dovoljno sranja. Nemoj da napraviš život od njih."